Програм ,,А,Б, В о стресу“ холистички приступ

deca-stres-strah

Чини се да   знамо  пуно о стресу. На жалост, само се чини. Исто је и са стресом код деце основношколског узраста. Наводно сви све разумеју, наставници, педагози, психолози, родитељи, а негативних последица стреса све више. Ако се са тим трендом настави чини се да ће у питање доћи стих: „Од колевке па до гроба најлепше је ђачко доба“.

Дејана и ја, аутори овог програма, просветни смо радници и сведоци главобоља, мучнина, стомачних болова  и сличних симптома код ученика. Питање је колико и како просветни радници и родитељи тумаче ове симптоме. Свакако да је један од њихових узрока стрес односно напетост. Да ли знамо како адекватно да реагујемо? Да ли је баш свака реченица коју у таквим ситуацијама кажемо корисна за ученика? То неће зависити од интелигентности реченице или приче коју причамо већ од примењивости. Колико можемо да се прилагодимо потребама детета? То сигурно нећемо моћи ако не разумемо стрес.

Очување менталног здравља је задатак свакога коме је стало до квалитетног живота. Деца тешко могу да разумеју значај ове теме због чега је обавеза родитеља и просветних радника да се овиме позабаве. Утолико су образовање и обука значајнији! Дуготрајна акумулација стреса може довести до тешких па и погубних последица. Медији обилују садржајима који говоре у прилог томе. Као родитељи и просветни радници не смемо игнорисати ову чињеницу, јер се ништа не дешава случајно и одједном. Питање је да ли смо приметили негативне последице стреса код свог детета (или ученика) и да ли знамо и желимо нешто да учинимо поводом тога.

Програм „А,Б,В о стресу“ на интерактиван начин кроз радионичарски рад упознаје полазнике са стресом као фактором развоја на путу сазревања. По томе је овај програм уникатан и нећете наћи ништа ни приближно на нашим просторима. Често се на ову тему гледа искључиво у негативном контексту. Заборављамо да стрес (напетост) нема само негативне последице (које заиста могу да буду опасне уколико се напетост не обради) већ и позитивне. Ништа у животу нисмо научили без напетости! Нити ћемо ићи ка зрелости без те исте. Нисмо се ни заљубили без напетости, нисмо научили да возимо бицикл или ролере без напетости. Без ње не можемо ни спортом да се бавимо или да учимо за школу. У том односу између позитивних и негативних последица стреса (напетости) налази се простор за лични рад и развој како би живели што квалитетнији живот.

Програм је прилагођен родитељима и деци основношколског узраста. Реализује се кроз заједнички континуирани рад , кроз различите радионице на теме:

1.Прича о очекивањима, могућностима и кризи

2. Приче о стресу

3. Приче о стресовима одрастања

4. Приче о стресовима у школи  и друге.

 

Реализатори програма су:

 Петар Јекнић, психолог и психотерапеут

Дејана Ковачевић, учитељ, самостални педагошки саветник, Практичар  неуролингвистичког програмирања.

Цена програма је  3.000,00 динара месечно за родитеља и дете.

Уколико сте родитељ,  волите да радите и учите у групи, отворени сте за заједничко искуствено учење са својом децом и препознајете важност очувања менталног здравља као једног од приоритета родитељства данас, будите слободни да нас контактирате:

Петар Јекнић : petarjeknic@hotmail.com, 064/8951487

Дејана Ковачевић: dejanakovac@hotmail.com,  065/2904969

Добро дошли!

Фотографије са уводних радионица можете погледати у галерији

Galerija

 

 

Стилови учења

Свако дете има јединствен начин опхођења с процесом учења. Посао родитеља и учитеља је да открију њихову јединственост и да је подрже. Већина  школа у свету традиционално ученицима нуде исти распоред, исто окружење и исту методологију учења. Таква структура погодује неким ученицима али  изоставља друге, тако да током година настаје читава популација ,,неподобних“ за учење. Свакодневно се срећемо с младим њудима и одраслима који живе с последицама образовних система по којима ,,иста величина“ одговара свима.

preschool

У сваком детету постоји самомотивисан и предан ученик. Од рођења по до поласка у школу дете научи толико тога без учитеља и оцена. Међутим, након поласка у школу, великом броју деце догоди се да жеља и мотив за учењем прерасте у обесхрабрење, безвољност па чак  и страх . Школа више није место на коме желе да буду. Један од најважнијих начина одржавања природне радозналости и спремности за учење је помоћи деци да схвате ко су она стварно , у чему су добра и шта воле. Када се ради о повећању успеха у учењу , интересовања детета , његови таленти, очекивања  и његови циљеви  су бољи мотиватори него циљеви родитеља и учитеља.

18529_dete-shutterstock_2584282_hf Доживотна слика о себи ствара се често  према успешности у школи. На жалост, код одређеног брoја ученика, слика о личној неуспешности формира се већ у млађим разредима основне школе. Школа је  један  од важних чинилаца  на основу којих  се формира или губи самопоуздање . Људи који су били просечни или испод просечни током школовања, неретко пролазе кроз живот несвесни многих својих способности, вештина и квалитета. Ограничавају се у смислу могућих каријера и животних прилика уопште. Потом своја уверења најчешће преносе на своју децу.

Традиционално подучавање кроз постојеће системе образовања у свету има своје економске и статистичке одреднице, које између осталог  кажу да образовање према индивидуалним карактеристикама ученика није економски исплативо и није природно да сва деца постижу високе резултате у учењу. Истина, подучавање ,,ван кутије“  тј, стварно коришћење техника и метода у складу са индивидуалним стиловима учења није политика већине школа ни школских система у свету.

Када се дете роди, не очекујемо да његов развој буде идентичан развоју осталих новорођенчади. Тада пратимо и с радошћу примећујемо разлике у темпу развоја детета: први зуб,први корак, прва изговорена реч . Поставља се питање зашто сву тако различиту децу пребацујемо у уједначено окружење, све их подучавамо на исти начин, очекујемо да напредују истом брзином а ако то не успеју , најчешће сматрамо да су испод просека, незаинтересовани или лењи. Свака особа је једниствена по много чему. Зашто се онда упорно игнорише чињеница да смо јединствени и по начину примања информација а самим тим  и по начину учења? Најбољи програм учења јесте управо онај  који почиње с личним начинима учења сваког детета, односно са уважавањем дететових потреба . Што више успеха и постигнућа деца доживљавају на основу свог јединственог стила учења, боље су опремљени да се баве учењем и животом уопште.Таква деца су мање склона девијантном и агресивном понашању.

Почетак откривања индивидуалног начина учења почиње код куће .

IMG_5300

Модел образовања заснован на стиловима учења посматра све начине на које су људи талентовани. Свако дете се сматра надареним и интелигентним. Модел стилова учења такође мења начин на који дефинишемо и оцењујемо успех. Ако толико верујемо да су тестирања и мерења нужна за оцењивање онога што људи знају и могу да ураде,зашто онда не бисмо тестирали се врсте талената и интелигенције којима људи располажу?

                    Пет аспеката стилова учења

Склоности, таленти, интересовања, модалитети и окружење су аспекти на којима почива модел образовања  заснован на идивидуалним стиловима учења.577131_448877675163556_1546869531_n

1.Склоности особе утичу на понашање и учење. Наше склоности су оно што показујемо свету. Могу се издвојити у неколико категорија:

-склоност ка извођењу/кретању ( средиште пажње,спонтаност,изазов,забава,такмичење,руковање стварима,хумор,шала,живахност,активност,кретање)

-склоност ка размишљању/стварању (ствара менталне слике,мисли у апстракцијама,воли да буде само,отворено за нове идеје,преокупирано је,маштовито, сањалица,поставља питања,чуди се , жвља)

-склоност ка проналажењу/ откривању  (сматра се паметним,поставља много питања,гестикулира рукама,ужива у самоћи,усмерено на проналажење,конкретни мислилац,експериментише,воли да рукује стварима,технички тип,открива,усредсређено је)

-склоност ка произвођењу/организовању (воли планове и распореде,често је успешно у тестовима,воли рутину и правила,добро памти чињенице,усмерено је на успешност,жели континуитет,организовано,усредсређено, марљиво,уредно)

-склоност ка опхођењу / надахнућу –интеракција (стало му је до туђих осећања,може       да  ,,уђе у туђе ципеле“,ствара и ужива у тиму,најбоље ради у интеракцији са другима, жели хармонију,усмерено је на друге, спремно је на ,,жртву“,сарађује).

2.Таленти

Свака особа поседује таленте у специфичним комбинацијама.У овом сегменту крију се бар две замке у које упадају добронамерни одрасли: присиљавање детета да следи таленте за које родитељ /учитељ мисли да их дете поседује и неохрабривање талената које дете жели да развије. Могу се навести дванаест подручја талената који се на различите начине могу опазити код већине људи:

-музички таленат, таленат за математичко –логичко размишљање,реконструктивно размишљање,језички таленат,просторни,за телесну координацију,интраперсонални,       интерперсонални,за интеракцију са животињама,за интеракцију са природом,за хумор,таленат за побољшање свакодневног живота.

Таленти се изражавају кроз пет претходно наведених склоности,што омогућава читав спектар могућности за учење и развој детета.

3.Интересовања

Интересовања су најлакши приступ и најуочљивији аспект дететовог стила учења јер су у предњем плану његовог ума. Треба разумети да интересовања нису таленти, у чему се често греши. Понекад дететова интересовања подупиру његове таленте, понекад не. Гледати,слушати и пратити дете је најсигурнији пут ка откривање његових интересовања. Учитељи могу интересовања детета укључити у школски програм. При томе је добро знати да су одушевљење и етузијазам корени позитивне мотивације у процесу учења.

4.Модалитети/репрезентативни системи

На основу модалитета примања информација, људи се сврставају у визуелне, аудитивне и кинестетичке типове. Ово је познато учитељима и великом броју родитеља.Међутим, мање је познато да у оквиру сваког модалитета постоје велике разлике.

images-7

– Аудитивни модалитет (бука,музика,песма,предавање,усмерена објашњења,аудио информације , усмено причање,разговори, звук сопственог гласа).Постоје два посебна типа аудитивних ученика:

-ученици који слушају

– ученици који разговарају  и расправљају-морају  да чују своју изговорену реч да би је разумели;

– Визуелни модалитет-постоје два типа визуелног модалитета; иако су веома различити често се сврставају у исту категорију:

– сликовни ученици -ученици који уче путем слика(дијаграми,графикони,нацрти,шеме,мапе,цртежи,филмови и драмска извођења, ,мапе ума,видео, рачунар,временске линије…).Овакве особе преводе улазне информације које су добиле у слике-они размишљају у сликама.images-4

– графичко-визуелни ученици који уче путем писаног материјала.Мисле у речима, претварају слике у речи. Да би обрадио информацију овакав ученик мора да чита и пише. За многе учитеље они су ,,ученици из снова“.Воле да раде у самоћи без буке и расправе,с лакоћом испуњавају све задатке из уџбеника. Подвлаче и користе боје за маркирање текста,скицирају…

-Тактилно –кинестетички модалитет (додир и кретање).Оваква деца боље примају информације када могу да додирују ствари и да се крећу. Често их сматрамо ,,хиперактивним и ометајућим“ ученицима не разумевајући њихове истинске потребе .Одличне стратегије за ове ученике су праћење текста прстом , бројање на прсте,додиривање и прављење макета,савијање папира….Међу њима такође постоје разлике везано за специфичне типове овог модалитета:images-10

– уче руковањем

– уче целим телом (кретање,ходање,игра,вежба…)

-уче скицирањем

– уче писањем (личе на графичко- визуелне)

5.Окружење увелико утиче на способност рада ,учења и мишљења. Ако игноришемо традиционална уверења везана за мирно,тихо и изоловано место за учење,доћи ћемо до елемената окружења која имају итекако велики утицај на процес учења.

– Звук (потреба за тишином и потреба за (позадинском ) буком)

– Телесни положај(седење-клупа,сто,под; испруженост- кревет,под;стајање- табла, сто ,пулт,штафелај….; могућност устајања и кретања)

– интеракција :

-насамо (одвојен или преграђен простор)

– с другима( у истој соби,просторији са другима или љубимцем)

– присуство других (без заједничког рада)

-осветљење (јако,слабо,природно,вештачко)

– температура

– храна

– боје

– доба дана6737360-silhouettes-of-children-playing-sports

На основу претходно наведених информација, може се закључити да ни код куће ни у школама нема довољно индивидуализације које заиста приступају ученику на основу његових индивидуалних карактеристика  потреба. Најновија сазнања из психологије, неурологије, кибернетике говоре томе у прилог. Не ради се о томе да не треба да имамо очекивање и стандарде, већ треба да признамо и схватимо да не уче сва деца на исти начин и истом брзином. Стилови учења нису одећа коју ученици могу да ставе и скину. Њихови стилови учења су оно што они јесу.

 

(извор: Мр Маријема Вилис,  мр Викторија Кинд Ходсон ,,Отријте свој стил учења“ )

Obrazovanje za 5+

Tokom decembra prošle godine nastavnici i roditelji su  pozvani da zajednički učestvuju na konkursu ,,Obrazovanje za 5+“ u organizaciji UNICEF   Srbija,  Fonda za otvoreno društvo i  udruženja građana  Srbija u pokretu . Prilikom apliciranja trebalo je obrazložiti svoje učešće na konkursu i odgovoriti na pitanje za kakvo obrazovanje bismo se zalagali i šta bismo promenili konkretno u lokalnoj zajednici kojoj pripadamo.

Moja vizija uspešnog obrazovanja izgleda ovako:

Smatram da je   komunikacija jedan od temelja uspešne saradnje škole  i porodice, odnosno nastavnika, učenika i roditelja.

Zalagala bih se za obrazovanje koje će počivati na uzajamnom poštovanju , razumevanju i  uvažavanju svih učesnika u procesu obrazovanja.Verujem da je neophodno da svi učesnici u obrazovanju prepoznaju važnost saradnje na putu ka zajedničkom cilju – obrazovanje naše dece i budućih genracija.

Takođe, duboko  sam uverena da je potrebno poštovati ličnost i intergritet svakog učenika, njegovog roditelja kao i nastavnika. Bilo bi dobro da naučimo da  zaista pomažemo jedni drugima , da prihvatimo razlike među svima nama i da u njima prepoznamo šanse  za rast drušva i zajednice kojima pripadamo .

Zalagala bih se za obrazovanje koje će jačati životne veštine naših učenika, koje bi im pružilo  priliku da razvijaju i jačaju svoje samopoštovanje, samopouzdanje  i osećaj za  društvenu i ličnu odgvornost.

Zalagala bih se za obrazovanje u kome će roditelji i nastavnici biti na istoj strani .

Mislim da je od suštinske važnosti da se svi faktori koji učestvuju u obrazovanju , a naročito mi koji smo u neposrednom kontaktu sa učenicima, opredelimo u kom smeru želimo da idemo i da li ćemo zajednički obrazovati i vaspitavati našu decu ili će to raditi ,,svako za sebe na svoj način“.

Mogu se uočiti  primeri velikih  raskola  između  roditelja naših učenika i nastavnika.  Često se mogu čuti reči nerazumevanja sa obe strane. Očekujemo previše jedni od drugih… Mislim da je tu negde ključ za početak i prepoznavanje onoga što svako od nas može lično da uradi i doprinese boljitku. Osmišljavanje i sprovođenje edukacije  roditelja i nastavnika u cilju prepoznavanja zajedničkih strategija prevazilaženja nesporazuma i nerazumevanja među nama bi bio moj način da nešto preduzmem .Takva vrsta edukacije  bi ,verujem , pomogla svim stranama da prevaziđemo  razlike u stavovoma , uverenjima  i očekivanjima koja nas sputavaju da suštinski i zajednički zaista vaspitavamo i obrazujemo naše buduće generacije . Sami ne možemo mnogo da promenimo, ali ako smo zajedno posvećeni istom  cilju, ishod  bi   bio  svakako  drugačiji i bolji na našu decu.

O  samoj realizaciji projekta ,,Partnerski za obrazovenje “ će biti reči u sledećem članku.

vizual-za-FB

13 najinovativnijih škola na svetu

,,Inovacije u obrazovanju mogu imati različite forme: od korišćenja nove tehnologije i metoda podučavanja, preko izleta i odbacivanja društvenih normi, pa do partnerskih odnosa sa lokalnom sredinom. Takve inovacije se mogu videti na primerima kao što su Plutajuća škola u Nigeriji ili Egelije u Sttokholmu, koja ne pravi razliku između polova.

Pročitajte ovaj tekst i saznajte kako bi obrazovanje budućnosti moglo, a verovatno i trebalo, da izgleda…“

http://www.valentinkuleto.com/2015/12/13-najinovativnijih-skola-na-svetu/

Fotografije preuzete sa http://www.valentinkuleto.com/

Promena – modni krik ili stanje uma

Promena je u modi . Nosi se već par sezona…. Neki je odmah prihvate  sa  radošću i entuzijazmom. Izlože je javnosti u par navrata a zatim je još  brže zaborave u nekom kutku svoga uma, kao da je nikad nije ni bilo. Oni drugi budu malo uporniji  i  izdrže celu sezonu . Ali sa prvim nagoveštajem   starih  i čvrstih  obrisa, sezona se bliži kraju i promena se odlaže za neku drugu prigodu. Kada dođe bolji trenutak. Kada budu  spremniji. Kada im bude više stalo…

Ima  i onih koji nauče da žive sa promenama,  svojim i tuđim. Oni se ne opiru . Oni ne ustuknu odmah. Osmotre je  smireno sa  izvesnom dozom radoznalosti . Zamisle kako bi im stajala. Šta bi sve mogli da urade sa njom? Kuda bi ih odvela ?…..Razigrane misli ne  znače  da se  ne plaše, jer sve ima svoju cenu. Koliko uopšte  košta promena? U kojoj valuti se plaća? Najlakše je ako je valuta  novac. Platiš i gotovo! Ali, ako  je valuta vreme, strpljenje, učenje, rad, porodica, emocije….Mnogi se tu zamisle  i  shvate da nisu spremni da plate tako visoku cenu.

Neki ipak  odluče da plate cenu i hrabro idu dalje, stoje iza svoje odluke. Znaju da je cena jedno a vrednost koja  se dobije sasvim, sasvim  drugo. Ako se  kojim slučajem i uplaše  , ne dozvole da ih strah  preplavi i zamagli im vid. Istina, može se desiti da posumnjaju  u svoj odabir željene  promene, svoju snagu, da osete strepnju ili zbunjenost. Srećom, to kratko traje jer su odavno  odbacili  taj   nepotrebni  aksesoar.

Takvi ljudi znaju da je promena adut i često dobitna kombinacija, koju samo smeli mogu da ponesu i to više sezona. Baš kao malu crnu haljinu….

Embracing-change

Ноам Чомски о штетности оцењивања и рангирања деце и наставника

ПРОСВЕТНИ ИНФОРМАТОР

Noam ChomskyПогледајте шта се дешава образовању. У последње време, нагласак је на оцењивању и деце и наставника, па се учење своди на припреме за тестове. А тестирања утичу како на судбину ученика тако и наставника.

То гарантовано уништава сваки смислени образовни процес. Наставник не може да буде креативан, маштовит нити да узима у обзир различите потребе ученика. Ученици, с друге стране, не могу да следе своја интересовања, јер морају да уче за сутрашњи контролни задатак. А од резултата тестова зависи и будућност ученика и наставника.

Бирократе које седе по канцеларијама нису лоши људи, већ раде унутар система чије идеологија и доктрине су изузетно штетне.

За почетак, не морате све време оцењивати људе… Они не морају стално бивати рангирани према неким вештачким стандардима. Сам систем вредновања је потпуно вештачки. Наставници се не рангирају према својој способности да помогну деци да остваре своје потенцијале и истраже своја креативна интересовања. Те ствари не подлежу…

View original post 266 more words

Put do više samopouzdanja

Koliko puta smo pomislili da bi nam mnoge stvari u životu išle lakše i bolje samo kada bi  imali malo više  samopouzdanja i vere u sebe. Koliko puta smo čuli druge da govore slične reči? Nedostatak  samopouzdanja i samopoštovanja prati mnoge ljude . Neću se baviti razlozima koji dovode do njihovog nedostatka. Mnogo važnije je pitanje  da li se samopouzdanje može graditi i jačati? Neretko ćemo čuti  negacije kao odgovor na ovo pitanje , uz reči koje  ustvari  samo  skrivaju izgovore: ,, Ja to ne mogu, to nije za mene, kako ću, ne umem, ne smem, nisam spreman…“

Ljudi koji su u nedelju 3.maja ove godine bili u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu verovatno ne bi dali negativan odgovor na gore postavljeno pitanje.  Njihova odgovor bi bio pozitivan jer su prisustvovali  seminaru ,,Put do više samopouzdanja“ ! Seminar je  bio prilika da još jednom uživamo u inspirativnom i motivacionom govoru Zorana Vignjevića  kao i da budemo počastvovani prisustvom neverovatne  Inge Rock. Inge je istinski lider , trener, govornik,  autor knjige ,,Postaješ ono o čemu razmišljaš“ koja je prevedena i na naš jezik. Zoran i Inge  motivišu ljude da prepoznaju svoje istinske potencijale i  lične vrednosti , svojim primerom dokazuju da je istinsko znanje ,, znanje dati“.

Samopouzdanje se može jačati, graditi , snažiti. Fotografije sa seminara  govore tome u prilog , kao i sretna lica polaznika seminara , Akademije života, Coaching akademije i Biznis akademije.