Mesečne arhive: maj 2013

Мерење и мере- видим,пробам, научим

  Неколико прошлогодишњих фотографија са часова математике и пар нових, са првацима.Једноставан начин за успешан час – метар у шаке (дужни или квадратни свеједно) ! Још једна потврда да су забава и учење и те како компатибилни.

Photo-0512 Photo-0508 Photo-0507

Квадратни метар у природи

Квадратни метар у природи

Меримо дужину зида учионице

Меримо дужину зида учионице

Photo-0034 Photo-0036

Мерили смо воће и количину течности:

IMG_6711 IMG_6730

Буђав хлеб је одлично наставно средство – час Природе и друштва.

IMG_8337 IMG_8335

 

 

 

Advertisements

Aктивности за крај школске године

Крај школске године је време када ученицима и себи можемо дозволити  више слободе у креирању и избору активности.Ево најпре предлога образовног портала Едусофт о неким активностима које се могу спровести последњих дана школске године:

10 савета за извођење наставе последњих дана у школи

,,За многе наставнике последњи дан у школи може бити гори од првог. Сви радни листови су урађени, оцењивање је завршено а ученици једва чекају да им почне летњи распуст. Нестаје било каква нада о настави у последњем минуту, када видите забринуте погледе ваших ученика на сату. Међутим, има још увек неких ствари које можете да урадите како би испунили време док задње звоно не зазвони.1. Пишите писма: Можете замолити своје ученике да свако напише писмо ученицима који ће у јесен кренуту у школу. Нека причају о својим омиљеним активностима на часу, о шалама, нека дају првацима важне информације како да преживе прву школску годину. Истовремено можете стећи неки увид и у ваш стил извођења наставе.

2. Оставите успомене: Оставите неке успомене тако што ће те направити споменаре које је лако направити. Можете да припремите једноставне штампане листове за ученике које ће испунити и спојити као књигу. Нека напишу омиљена сећања, нацртају слике учонице и потпишу се једни другима. Ако имате времена, можете чак и да укључите фотографију разреда на корицама.

3. Избаците смеће: Дословно говорећи! Можете да искористите неограничену енергију коју ученици имају да скину постере, орибају радне столове, исцепају старе домаће и школске радне листове, или да сакупљају књиге. Да бисте избегли галаму нека то буде игра и трка – поделите разред у тимове и видите који тим може да заврши своје задатке први и освоји награду.

4. Тема за смех: Направите списак смешних тема, по једну за свако дете и ставите их у теглу. Нека сваки ученик извуче једну тему и нека је након минут или два прочита. Подстичите ученике да буду креативни са темама као што су „Шта би ти урадио да си председник“ или „Убеди нас да купимо твоје ципеле“.

5. Изађите напоље: Најзад ваши ученици би најрадије да изађу напоље. Покушајте са неким забавним играма на отвореном које захтевају тимски рад, као што су штафетна трка или бацање водених балона. Ово ће омогућити вашим ученицима да потроше нешто енергије, а да вам ипак не униште учионицу.

6. Играјте игре учења: Ако се у вашој учионици налазе образовне игре, сада је време да их изнесете и да се забавите. Организујте центре за игру по учионици и допустите ученицима да изаберу игре које воле. Подесите временски бројач и нека се групе ротирају са једне активности на другу периодично.

7. Фокусирање на будућност: Ученици основне школе ће посебно уживати у томе да замишљају какав ће бити следећи разред. Нека напишу састав или нацртају слику коју ће поделити са осталим ученици. Могу правити и заједничке планове за долазећи летњи распуст.

8. Такмичење у правилном писању речи: Изнесите старе радне листове и одржите такмичење у правилном писању речи у разреду. То ће бити занимљив начин да се проведе време и освеже сећања ученика. Старија деца могу да уживају у игри која укључује појмове научене током читаве године.

9. Реците нешто лепо: Закачите помоћу шпенадле или залепите траком лист папира на леђа сваког детета. Нека ученици иду по учионици и напишу нешто лепо на леђима својих вршњака. Ако је превише бучно, нека ваши ученици направе ауторске књиге које се могу додавати од реда до реда, а које ће испунити њихови вршњаци.

10. Изражавање захвалности: Учите децу да покажу своју захвалност. Нека напишу картице захвалности школском особљу. То могу бити родитељи волонтери, директор, домар или радници на сервирању хране…“

Још неке идеје:
* Направите одељењски ланац од назива прочитаних књига (или га припремите за читање на распусту), научених песмица и слично;
* Украсите пано са дечјим шакама на којима можете написати поруке;
* Организујте такмичење  ,, Ја имам таленат“ или слично;
* Организујте ролеријаду, тротинетијаду, бициклијаду…
* Играјте шах, домине, карте…

*Опустите се, заслужили смо!

IMG_5066

Деца истраживачи природе

Сајт   http://www.naturedetectives.org.uk  предлаже  дивне идеје  за активности са  децом  на тему истраживања природе . С обзиром да се ближи распуст : ) , ученицима (деци) се могу понудити неке идеје које би  реализовали током одмора или боравка у природи. За илустрацију мало материјала са сајта:

idial_butterflies

play_booklet_create

play_booklet_discover

ant vision

Едукативне игрице за децу

На следећем сајту се налазе веома лепе едукативне игре за децу, из различитих области    http://powermylearning.com. Можете се пријавити као родитељ или учитељ, бесплатно је.

Untitled Untitledd

Untitled g

,,Инклузија или конфузија“

Искрена прича о виђењу инклузије са обе стране на блогу:

http://inkluzijamarijaprotic.wordpress.com/

 

Добро познат чланак пренет у потпуности:

ИНКЛУЗИЈА ИЛИ КОНФУЗИЈА Штампај E-pošta
FRIDAY, 15 MARCH 2013
ИНКЛУЗИЈА ИЛИ КОНФУЗИЈА
ПОДРШКА ИЛИ СКУП ЕКСПЕРИМЕНТ

У својој Платформи, УСПРС је навела да за увођење инклузије у нашим школама нема услова, ни просторних ни кадровских, ни одговарајућих техничких, а о потребној опреми да и не говоримо. Обука наставника кроз неколико кратких семинара за рад са децом са посебним потребама је непримерена, јер се у раду са оваквом децом захтевају високо образовани и специјално обучени кадрови. Поменута платформа је само у једној тачки поменула проблем примене инклузије у нашим школама и овом приликом ћемо покушати да пружимо шире објашњење. Од самог почетка се поставља оправдано питање, не представља ли образовање деце са посебним потребама параван за трошење пара од милионских зајмова, донација и средстава националног кофинансирања?

УКИДАЊЕ КАТЕГОРИЗАЦИЈЕ

Но, кренимо од самог почетка… Од школске 2010/2011. године, деца са сметњама у развоју уписују се у школу као и сва остала деца и није потребно претходно утврдити степен и врсту сметње у развоју или инвалидитета. Значи, нема више категоризације деце са сметњама у развоју. Одмах се намеће питање: Зашто је важно да нема категоризације? Да ли је категоризација, коју су годинама уназад вршила стручна лица, доприносила да се степен образовања усклади са могућностима детета? Какав је смисао укидања Комисије за преглед деце ометене у развоју и формирање тзв. Интерресорне комисије за процену потреба за пружање додатне образовне, здравствене и социјалне подршке ученику? Коме је у интересу да сву децу и ученике са различитим сметњама стрпа у исти кош и подвргне истом третману? Како је могуће једним подзаконским актом преименовати учитеље и наставнике предметне наставе у стручњаке за бављење децом из више категорија, које су до сада покривале јасно дефинисане стручне службе и установе?
Како права евиденција о броју деце и ученика из ових категорија не постоји, питамо се и да ли је циљ да се изостављањем било каквих критеријума сакупи довољан број деце којим ће се оправдати огромна средства у пројектима који се повезују са питањима инклузије?
Мали број ученика обухваћених инклузијом надокнађује се сабирањем свих категорија које су подведене под веома недоследне термине: деца са сметњама у развоју, деца из маргинализованих група, деца из осетљивих група и даровита деца. Значи, у истом рангу су: дете ометено у душевном развоју, слепо и слабовидо дете, глуво и наглуво дете, дете са говорно-језичким сметњама, дете са поремећеном моториком, дете са инвалидитетом, дуготрајно болесно дете, дете са недостацима у појединим подручјима учења, дете са емоционалним сметњама, дете са поремећајима у понашању коме је потребно прилагођено спровођење програма образовања и васпитања са додатном стручном помоћи.

СТРУЧЊАЦИ ЗА СВЕ

Свакоме ко је разуман, потпуно је јасно да се компетенције наставника редовних школа не могу проширити толико да обухвате способност и стручност да се пружи помоћ свим наведеним категоријама ученика. Проблеми који се јављају не потичу од недостатка хуманости и племенитости наставника, већ из објективних околности, недостатка одговарајућег знања, као и недостатка ресурса који поседују специјалне школе. Законске одредбе незнатно упућују на сарадњу ове две институције, која би могла да буде од користи ученицима са тешкоћама у развоју. Међутим, у први план се истиче воља родитеља-стератеља као и њихово право да одбију третман, односно примену ИОП-а, тако да се сарадња своди на добру вољу оних који немају способност стручне процене.
Истичући ове проблеме, ни једног тренутка не доводимо у питање потребу да ученици треба да науче да прихвате некога ко је другачији од њих, да му пруже помоћ и подршку, само треба поставити реалне оквире у којим је то ситуацијама смислено и продуктивно.

ШТА КАЖЕ ЗАКОН

У нашем законском оквиру изгледа да је једино важно да постоји привид у коме се пружа потпора за заштиту интереса ученика са сметњама у развоју. Када се пажљивије размотре законске одредбе, види се да за већину прописаних мера, радњи и поступке- нико није надлежан! На изглед се нуди много, али, све прилично недефинисано… Ученик има права на све, али истовремено већина правилника никога не обавезује. Донетим законским одредбама се декларативно решавају питања образовања деце са посебним потребама, али, предвиђене мере се не ослањају на реално стање и могућности постојеће школске праксе.
За спровођење инклузије из буџета су опредељена огромна средства у виду зајмова и кофинансирања силне пројектне документације. О висини тих средстава и њиховој намени могу се наћи оскудне информације на сајту Министарства просвете, што баца сенку на добре намере.
Законом о основама система образовања и васпитања преко колена је регулисано да стручњаке одређених профила , дефектологе, може заменити педагог, односно наставник разредне и предметне наставе, као и педагошки асистент са завршеном средњом школом а који је прошао извесну обуку. До чега су све довели чланови поменутог Закона, а који се тичу спровођења инклузије:
1. Дато је покриће за огромна финансијска средства, а која су незнатно отишла до крајњих корисника, односно школа у које су ова деца упућена;
2. Прописом да педагошки асистенти добијају потврду од локалне самоуправе (без одреднице ко је надлежан и стручан да је изда)решава се питање запошљавања подобних кадрова;
3. Увођењем приучених педагошких асистената (постају стручни након пар петодневних курсева) негира се постојање и рад специјалних школа у којима се на прави начин, стручно и са одговарајућом опремом ради са децом која имају озбиљне сметње и потешкоће;
4. Закон о социјалној заштити (члан 40) предвиђа услугу персоналне асистенције за децу са физичким сметњама , коју обезбеђује јединица локалне самоуправе- мада се не може утврдити ко је конкретно надлежан да обезбеди пратиоца;
5. Питања надлежности планирања средстава за рад интерресорне комисије (Град, Градски секретаријат за образовање, Министарство просвете или Министарство за рад и социјална питања?);
6. Није предвиђена санкција за нестручни приступ детету и ученику јер су стручне комисије искључене из процеса (осим у одређеним случајевима), а ИОП креирају, вреднују или одобравају обучени и необучени чланови школских тимова и педагошког колегијума;
7. Школе и средине које су прихватиле учешће у пројекту за доделу „грантова“, имају извесну подршку, а у осталим срединама нема никакве финансијске помоћи и http://www.youtube.com/watch?v=p5YPaBkhKZIподршке;
8. Прећутно се прелази преко чињенице да у највећем броју школа нема услова за рад са ученицима који имају извесне сметње у развоју, почевши од прописаног обезбеђивања простора, односно отклањања физичких и комуникацијских препрека;
9. Није предвиђено ангажовање стручних тимова ван школе за израду стандарда постигнућа за различите категорије ометености или осетљивих група према којима би се израђивао ИОП;
10. Локалним самоуправама су достављени Правилници о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику у којима се наводе могућности подршке, без упутства за реализацију;
11. У поменутом Правилнику се наводи ко покреће иницијативу за одређивање потреба детета, али у неким срединама те Комисије још нису формиране, па се поставља логично питање- коме треба писати Захтев?
12. Дирљиви примери добре праксе не приказују функционисање система него одабране изузетке;

ОБРАЗОВАЊЕ ЗА СВЕ

Стихијско увођење инклузивног образовања је започело у Србији укључивањем у пројекте које су инвестирале различите интересне групе и европске организације.
Међу првим пројектима је био „Образовање за све“- побољшање доступности и унапређивање квалитета образовања и васпитања за децу из маргинализованих група (реализован у периоду 2010-2012), вредност пројекта 3 милиона евра, уз финансијску подршку инструмената за предприступну помоћ ЕУ (ИПА 08), предвиђено је и национално кофинансирање чији износ није наведен. Циљ пројекта је био да се деци из маргинализованих група омогући бољи квалитет образовања и васпитања од предшколског узраста , до краја основног образовања. За поменути новац, урађено је следеће:
– Организована је уводна обука за све педагошке асистенте (укупно 179), у трајању од пет дана, који су од јесени 2010. почели са радом;
– Покренут је интерактивни веб-сајт са примерима добре инклузивне праксе;
– Организован ликовно-литерарни конкурс „Створимо свет без разлика“ уз завршни концерт и доделу награда;
– Урађен Правилник о програму обуке за педагошке асистенте;
Наредне редове посветићемо управо том Правилнику.

ПРАВИЛНИК

Управо овим Правилником, који је донет на основу члана 121. Став 11. Закона о основама система образовања и васпитања , предвиђено је да педагошки асистенти треба да имају само средњу школу , иако им је задатак да пружају помоћ и подршку деци из осетљивих група, наставницима и васпитачима који са њима раде, родитељима, као и да сарађују са локалном заједницом и стручним институцијама.
Предвиђа се да асистенти пролазе програм обуке који садржи уводни модул (уводна обука у трајању од 5 дана), шест обавезних и два изборна модула, и да све то пролазе уз редован рад!? Министар је једним прописом омогућио да средњошколци, без познавања педагогије, психологије и методике могу да се баве децом и ученицима свих осетљивих категорија.Занимљиво је и то да Конкурс за пријем кандидата за програм обуке расписује Центар (није именован у Правилнику) и то 1. априла сваке године (јасна асоцијација на шалу). Обуку реализују стручњаци Центра за доживотно учење- Универзитета у Крагујевцу, у партнерству са ЦИП-ом (Центар за интерактивну педагогију) и Образовним форумом.
Застрашујући степен дискриминације ученика са посебним потребама , који се према важећој законској регулативи, а коју је опет изнедрила милионска финансијска подршка, предају у руке педагошких асистената који су завршили само уводни део обуке (пет дана), прва два модула и користе радно место за даљу обуку. Средства за даљу обуку, Министарство просвете намерава да обезбеди уз помоћ наредног пројекта „Социјални развој“, који се финансира из предприступних фондова ЕУ за 2013. годину и националног кофинансирања.
Након почетне промоције инклузивног концепта, наставна пракса у Србији је суочена са недоумицама и бројним тешкоћама које се нагомилавају и расту, обрнуто сразмерно томе како јењава првобитна финансијска подршка.

КО ЈЕ СВЕ СТРУЧАН

У инклузију, наравно, није укључен труд наставника да обимне наставне планове прилагоди могућностима ученика, а у Закон је ушао императив да се упишу сва деца и да им се обезбеди сва потребна подршка. Због тога нису измењени чланови истог закона који се односе на број ученика у одељењу, нити је регулисан начин финансирања понуђених видова подршке. Испоставило се да само наставници имају обавезу да испуњавају додатне захтеве у којима су знатно проширени оквири постојећих задужења.
Како би свима постало јасно са којим степеном аматеризма и дилетантизма се упустило у опасно експериментисање, навешћемо ко је на основу наше законске регулативе проглашен стручним за рад са децом која имају посебне потребе. То су: педагошки асистенти, учитељи, предметни наставници, стручни сарадници, директор школе, Стручни тим у школи за инклузију, Тим за пружање додатне подршке, Педагошки колегијум, просветни саветник, ЦИП, Образовни форум… Ови кадрови су након кратке обуке, или још чешће, без икакве обуке на основу иницијалног образовања унапређени у стручњаке који могу да се баве децом која имају сметње свих врста и категорија…
Истовремено, из оквира делатности дефектолога се уочава колико је широк дијапазон студијских програма који се баве децом која имају потпуно различита оштећења:
1. Сурдопедагог- стручњак за рад са децом оштећеног слуха
2. Тифлолог- за рад са децом оштећеног вида
3. Соматопед- стручњак за рад са телесно инвалидним лицима
4. Специјални педагог- за ресоцијализацију лица са поремећајима у друштвеном понашању
5. Олигофренпедагог- стручњак за рад са децом ментално ометеном у развоју
Чињеница је да огромна већина просветних радника није довољно оспособљена за иоле суптилнији рад и процес диференцијације захтева према могућностима ових категорија ученика. Са друге стране, свака особа са оштећењем сензорних, интелектуалних или моторних диспозиција је изложена двема врстама последица.
Једне су директна последица оштећења, а друге резултат неправилног и некоректног односа уже и шире социјалне средине према овим особама.
Користимо прилику да позовемо Министарство просвете да се одмах прекине са овим опасним и штетним експериментисањем.

Милан Јевтић, потпредседник УСПРС

(Извор Унија синдиката просветних радника Србије)

 

 

Деца и рачунар

 

childcomp

Верујем да је ово честа слика коју угледате кад уђете у собу свог детета.Колико времена данашња деца проводе пред екранима ТВ-а или компјутера? На који начин најмлађи користе рачунар?Које медије деца радије бирају и зашто? На ово и слична питања покушала је  да одговори Наташа Анђелковић са својим сарадницима. Резултате овог и  неких других истраживања на ову тему можете прочитати  у књизи  ,,Дете и рачунар у породици и дечјем вртићу“ аутора Наташе Анђелковић:

 

,,Према резултатима истраживања које је 2007. године урадило Удружење васпитача Београда деца од три до шест година старости, просечно дневно проводе време гледајући телевизор:

-деца од три године – радним даном 95 минута, а викендом 135
минута
-деца од четири године – радним даном 110 минута, викендом 170 минута.
-деца са пет година – радним даном 110 минута, викендом 175 мин.
-деца од шест година – радним даном 105 минута, а викендом 150 мин.
Аутори овог пројекта напомињу да је најкраће наведено време износило 30 минута, а најдуже 360 минута (шест сати)!?“

Делови ове занимљиве  књиге објављени су и  на сајту:

http://deteiracunar.blogspot.com/2009/07/mediji-i-vreme-koje-deca-provode-uz.html

kids-computers

Добре савете  можете пронаћи  и на  следећем сајту:

http://osnovna-skola.net/za-roditelje/dete-i-racunar/

Како су рачунари постали  неизбежни , а време које деца проводе пред њима није занемарљиво,  потребно је водити рачуна  и  о њиховом непосредном утицају на здравље. Који су то услови који ће обезбедити правилно коришћење рачунара  – положај тела, висина и облик  столице, удаљеност екрана…Какве садржаје понудити детету?…Неке одговоре можете пронаћи у  следећем тексту: Дете и рачунар (Јасминка Михаљинац- Математичка гимназија).

computer-girl

 

Вежбање са Дизнијевим јунацима

Имам утисак да су јунаци Дизнијевих филмова и Микијевог забавника помало у сенци. Можда ће ученицима бити забавније вежбање уз Микија, Шиљу, Пају и остале јунаке из чудесног света Волта Дизнија.

Два наставна листа за вежбање реченица(врста и облик) у првом разреду:

Реченице по значењу

Реченице по облику

Један за вежбање текстуалних задатака из математике (сабирање и одузимање до 100):

Задаци са две операције

ducktales_donald_duck_desktop_1600x1200_wallpaper