Arhive kategorija: Radionice

Pet dobrih pitanja za novi početak

Događaji sami po sebi nemaju nikakvo značenje. Značenje dobijaju tek kada se stave u određeni kontekst (okvir). Tako je i sa ljudima, iskustvom, uverenjima, postupcima.

Možemo se prisetiti svojih iskustava kada smo određenom događaju pridavali preveliki značaj, kada smo bili ophrvani snažnim emocijama ili bili vidno uznemireni zbog nečeg ( nekog). Tek kasnije, shvatili smo da gotovo sve ima i svoju drugu stranu.

Skloni smo generalizacijama i često previdimo mogućnost da čak i naše ,,mane“ mogu biti korisne za nas. Ako verujemo da smo tvrdoglavi (ili nas okolina tako doživljava), onda je upornost novi okvir kojim ćemo dati novo, korisno  značenje svojoj tvrdoglavosti.

Ostaje pitanje na koje treba pronaći odgovor: Da li postoji kontekst u kome bi data osobina (ponašanje) bila korisna i prihvatljiva? Pri tome nije cilj pronaći puko opravdanje, već zaista dopustiti sebi drugačiji pogled i razmišljanje koje bi nas usmerilo ka mogućnostima. Ukoliko drugu osobu iz našeg okruženja ili porodice vidimo kao tvrdoglavu, ova veština nam može pomoći da pronađemo kontekst u kome bi ovakvo ponašanje bilo korisno. Ponekad ljudi zadrže fokus na tuđim ,,manama“ ne dajući šansu (ni sebi, ni drugoj osobi) za pogled iz drugog ugla. Ne zaboravimo da su upornost i tvrdoglavost samo dva pola jedne te iste osobine – sve je u našoj percepciji…i kontekstu.

Često dajemo negativne komentare sebi ili drugima,  generalizujemo, etiketiramo a da toga nismo svesni: ,,On je tako spor!“, ,,Ah, ona je lenja i nezainteresovana!“, ,,Nisam uspešan. “ Ukoliko prepoznajemo slične primere u svom okruženju, pitanja koja bi tada trebalo postaviti su sledeća: Šta ovo još može da znači? Na koji način bi to ponašanje moglo da bude korisno?  Ako je neko spor, to može da znači i da je temeljan, detaljan, odgovoran i kao takav – osoba kojoj treba ukazati poverenje.

Takođe, često nam nedostaje referentna tačka kad iznosimo (čujemo) ovakve tvrdnje. Dobro pitanje je: U odnosu na koga  je neko lenj, nezainteresovan, površan , neuspešan i  sl? Kako tačno znam/o da je spor? Da li je baš uvek spor?

Kada pronađemo odgovore na ovih pet pitanja, našu pažnju usmeravamo na mogućnosti koje nam daju smernice za novi početak. Odgovorima možemo otkriti uverenja, njihovo poreklo i suprotne istine koje ih opovrgavaju. Promenom gledišta menjamo značenje  koje je data osobina (događaj, situacija) imala za osobu. Emocionalni  odgovor je takav da najčešće dolazi do promene reakcije koju je osoba imala. Pozitivne emocije su jak pokretač, pa tako i rezultati koje osoba postiže dobijaju na kvalitetu.

Zbog čega nam ova veština  može biti korisna?

Kada određena situacija, događaj, osobina i sl.u nama pobude razmišljanja koja nisu podsticajna i motivišuća.

Kada pred sobom vidimo samo prepreke i ograničenja.

Kada je naš emotivni doživljaj takav da vodi odsustvu akcije i izostanku rezultata.

Kada želimo da radimo na limitirajućim uverenjima, svojim ili tuđim.

Kada ne vidimo kuda i kako dalje.

Kada imamo izazov u porodici, karijeri, vezi itd.

Kako svaka veština traži vreme i vežbu da bi postala ,,savladana“, tako i veština promene gledišta i otkrivanje novih vidika nije uvek jednostavna, ni laka. Jer pored navika u ponašanju, tako postoje i navike u načinu na koji gledamo i doživljavamo  svet i nas same.

Radionica  je realizovana u Beogradu 30.09.2017.  u hotelu Falkensteiner u okviru velikog događaja ,,Dan coacheva Inge Rock Academije“. Na istom događaju je svoje radionice realizovalo dvadeset trenera i koučeva iz Srbije, Hrvatske i Makedonije.

Emoracio tim se i ovom prilikom zahvaljuje organizatorima ,,Inge Rock Academiji“ na ukazanoj prilici i poverenju.

Advertisements

Програм ,,А,Б, В о стресу“ холистички приступ

deca-stres-strah

Чини се да   знамо  пуно о стресу. На жалост, само се чини. Исто је и са стресом код деце основношколског узраста. Наводно сви све разумеју, наставници, педагози, психолози, родитељи, а негативних последица стреса све више. Ако се са тим трендом настави чини се да ће у питање доћи стих: „Од колевке па до гроба најлепше је ђачко доба“.

Дејана и ја, аутори овог програма, просветни смо радници и сведоци главобоља, мучнина, стомачних болова  и сличних симптома код ученика. Питање је колико и како просветни радници и родитељи тумаче ове симптоме. Свакако да је један од њихових узрока стрес односно напетост. Да ли знамо како адекватно да реагујемо? Да ли је баш свака реченица коју у таквим ситуацијама кажемо корисна за ученика? То неће зависити од интелигентности реченице или приче коју причамо већ од примењивости. Колико можемо да се прилагодимо потребама детета? То сигурно нећемо моћи ако не разумемо стрес.

Очување менталног здравља је задатак свакога коме је стало до квалитетног живота. Деца тешко могу да разумеју значај ове теме због чега је обавеза родитеља и просветних радника да се овиме позабаве. Утолико су образовање и обука значајнији! Дуготрајна акумулација стреса може довести до тешких па и погубних последица. Медији обилују садржајима који говоре у прилог томе. Као родитељи и просветни радници не смемо игнорисати ову чињеницу, јер се ништа не дешава случајно и одједном. Питање је да ли смо приметили негативне последице стреса код свог детета (или ученика) и да ли знамо и желимо нешто да учинимо поводом тога.

Програм „А,Б,В о стресу“ на интерактиван начин кроз радионичарски рад упознаје полазнике са стресом као фактором развоја на путу сазревања. По томе је овај програм уникатан и нећете наћи ништа ни приближно на нашим просторима. Често се на ову тему гледа искључиво у негативном контексту. Заборављамо да стрес (напетост) нема само негативне последице (које заиста могу да буду опасне уколико се напетост не обради) већ и позитивне. Ништа у животу нисмо научили без напетости! Нити ћемо ићи ка зрелости без те исте. Нисмо се ни заљубили без напетости, нисмо научили да возимо бицикл или ролере без напетости. Без ње не можемо ни спортом да се бавимо или да учимо за школу. У том односу између позитивних и негативних последица стреса (напетости) налази се простор за лични рад и развој како би живели што квалитетнији живот.

Програм је прилагођен родитељима и деци основношколског узраста. Реализује се кроз заједнички континуирани рад , кроз различите радионице на теме:

1.Прича о очекивањима, могућностима и кризи

2. Приче о стресу

3. Приче о стресовима одрастања

4. Приче о стресовима у школи  и друге.

 

Реализатори програма су:

 Петар Јекнић, психолог и психотерапеут

Дејана Ковачевић, учитељ, самостални педагошки саветник, Практичар  неуролингвистичког програмирања.

Уколико сте родитељ,  волите да радите и учите у групи, отворени сте за заједничко искуствено учење са својом децом и препознајете важност очувања менталног здравља као једног од приоритета родитељства данас, будите слободни да нас контактирате:

Петар Јекнић : petarjeknic@hotmail.com, 064/8951487

Дејана Ковачевић: dejanakovac@hotmail.com,  065/2904969

Добро дошли!

Фотографије са уводних радионица можете погледати у галерији

https://dejanakovacevic.com/galerija/