Arhive kategorija: Za roditelje

Saveti za roditelje

Program ,,A,B,C o stresu“

deca-stres-strah

Čini se da   znamo  puno o stresu. Na žalost, samo se čini.

Isto je i sa stresom kod dece osnovnoškolskog uzrasta. Navodno svi sve razumeju, nastavnici, pedagozi, psiholozi, roditelji, a negativnih posledica stresa sve više. Ako se sa tim trendom nastavi čini se da će u pitanje doći stih: „Od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba“.

Kao autori ovog programa i kao  prosvetni  radnici , svedoci smo pojave glavobolja, mučnina, stomačnih bolova  i sličnih simptoma kod učenika. Pitanje je koliko i kako prosvetni radnici i roditelji tumače ove simptome. Svakako da je jedan od njihovih uzroka stres odnosno napetost. Da li znamo kako adekvatno da reagujemo? Da li je baš svaka rečenica koju u takvim situacijama kažemo korisna za učenika? To neće zavisiti od inteligentnosti rečenice ili priče koju pričamo već od primenjivosti. Koliko možemo da se prilagodimo potrebama deteta? To sigurno nećemo moći ako ne razumemo stres.

Očuvanje mentalnog zdravlja je zadatak svakoga kome je stalo do kvalitetnog života. Deca teško mogu da razumeju značaj ove teme zbog čega je obaveza roditelja i prosvetnih radnika da se ovime pozabave. Utoliko su obrazovanje i obuka značajniji! Dugotrajna akumulacija stresa može dovesti do teških pa i pogubnih posledica. Mediji obiluju sadržajima koji govore u prilog tome. Kao roditelji i prosvetni radnici ne smemo ignorisati ovu činjenicu, jer se ništa ne dešava slučajno i odjednom. Pitanje je da li smo primetili negativne posledice stresa kod svog deteta (ili učenika) i da li znamo i želimo nešto da učinimo povodom toga.Program „A,B,V o stresu“ na interaktivan način kroz radioničarski rad upoznaje polaznike sa stresom kao faktorom razvoja na putu sazrevanja. Po tome je ovaj program unikatan.

Često se na ovu temu gleda isključivo u negativnom kontekstu. Zaboravljamo da stres (napetost) nema samo negativne posledice (koje zaista mogu da budu opasne ukoliko se napetost ne obradi) već i pozitivne. Ništa u životu nismo naučili bez napetosti! Niti ćemo ići ka zrelosti bez te iste. Nismo se ni zaljubili bez napetosti, nismo naučili da vozimo bicikl ili rolere bez napetosti. Bez nje ne možemo ni sportom da se bavimo ili da učimo za školu. U tom odnosu između pozitivnih i negativnih posledica stresa (napetosti) nalazi se prostor za lični rad i razvoj kako bi živeli što kvalitetniji život.

Program je prilagođen roditeljima i deci osnovnoškolskog uzrasta. Realizuje se kroz zajednički kontinuirani rad , kroz različite radionice na teme:

1.Priča o očekivanjima, mogućnostima i krizi

2. Priče o stresu

3. Priče o stresovima odrastanja

4. Priče o stresovima u školi  i druge.

Realizatori programa su:

Petar Jeknić, psiholog i psihoterapeut

Dejana Kovačević, učitelj, samostalni pedagoški savetnik, Praktičar  neurolingvističkog programiranja, Coach

Fotografije –  https://dejanakovacevic.com/galerija/

 

 

Advertisements

Kako pomoći svom detetu da lakše savlada izazove u učenju

Svako dete ima jedinstven način ophođenja s procesom učenja. Posao roditelja i učitelja je da otkriju njihovu jedinstvenost i da je podrže. Većina  škola u svetu tradicionalno učenicima nude isti raspored, isto okruženje i istu metodologiju učenja. Takva struktura pogoduje nekim učenicima ali  izostavlja druge, tako da tokom godina nastaje čitava populacija ,,nepodobnih“ za učenje. Svakodnevno se srećemo s mladim njudima i odraslima koji žive s posledicama obrazovnih sistema po kojima ,,ista veličina“ odgovara svima.U svakom detetu postoji samomotivisan i predan učenik.

Od rođenja po do polaska u školu dete nauči toliko toga bez učitelja i ocena.

Međutim, nakon polaska u školu, velikom broju dece dogodi se da želja i motiv za učenjem preraste u obeshrabrenje, bezvoljnost pa čak  i strah . Škola više nije mesto na kome žele da budu.

preschool Jedan od najvažnijih načina održavanja prirodne radoznalosti i spremnosti za učenje je pomoći deci da shvate ko su ona stvarno , u čemu su dobra i šta vole.

Kada se radi o povećanju uspeha u učenju , interesovanja deteta , njegovi talenti, očekivanja  i njegovi ciljevi  su bolji motivatori nego ciljevi roditelja i učitelja. 

 

Doživotna slika o sebi stvara se često  prema uspešnosti u školi. Na žalost, kod određenog broja učenika, slika o ličnoj neuspešnosti formira se već u mlađim razredima osnovne škole. Škola je  jedan  od važnih činilaca  na osnovu kojih  se formira ili gubi samopouzdanje . Ljudi koji su bili prosečni ili ispod prosečni tokom školovanja, neretko prolaze kroz život nesvesni mnogih svojih sposobnosti, veština i kvaliteta. Ograničavaju se u smislu mogućih karijera i životnih prilika uopšte. Potom svoja uverenja najčešće prenose na svoju decu.

Tradicionalno podučavanje kroz postojeće sisteme obrazovanja u svetu ima svoje ekonomske i statističke odrednice, koje između ostalog  kažu da obrazovanje prema individualnim karakteristikama učenika nije ekonomski isplativo i nije prirodno da sva deca postižu visoke rezultate u učenju. Istina, podučavanje ,,van kutije“  tj, stvarno korišćenje tehnika i metoda u skladu sa individualnim stilovima učenja nije politika većine škola ni školskih sistema u svetu.

Kada se dete rodi, ne očekujemo da njegov razvoj bude identičan razvoju ostalih novorođenčadi. Tada pratimo i s radošću primećujemo razlike u tempu razvoja deteta: prvi zub, prvi korak, prva izgovorena reč . Postavlja se pitanje zašto svu tako različitu decu prebacujemo u ujednačeno okruženje, sve ih podučavamo na isti način, očekujemo da napreduju istom brzinom a ako to ne uspeju , najčešće smatramo da su ispod proseka, nezainteresovani ili lenji. Svaka osoba je jednistvena po mnogo čemu.

Zašto se onda uporno ignoriše činjenica da smo jedinstveni i po načinu primanja informacija a samim tim  i po načinu učenja?

Najbolji program učenja jeste upravo onaj  koji počinje s ličnim načinima učenja svakog deteta, odnosno sa uvažavanjem detetovih potreba . Što više uspeha i postignuća deca doživljavaju na osnovu svog jedinstvenog stila učenja, bolje su opremljeni da se bave učenjem i životom uopšte.Takva deca su manje sklona devijantnom i agresivnom ponašanju.Početak otkrivanja individualnog načina učenja počinje kod kuće . Model obrazovanja zasnovan na stilovima učenja posmatra sve načine na koje su ljudi talentovani. Svako dete se smatra nadarenim i inteligentnim. Model stilova učenja takođe menja način na koji definišemo i ocenjujemo uspeh. Ako toliko verujemo da su testiranja i merenja nužna za ocenjivanje onoga što ljudi znaju i mogu da urade, zašto onda ne bismo testirali se vrste talenata i inteligencije kojima ljudi raspolažu?

                                Pet aspekata stilova učenja         

Sklonosti, talenti, interesovanja, modaliteti i okruženje su aspekti na kojima počiva model obrazovanja  zasnovan na idividualnim stilovima učenja.

 

1.Sklonosti osobe utiču na ponašanje i učenje. Naše sklonosti su ono što pokazujemo svetu. Mogu se izdvojiti u nekoliko kategorija:

-sklonost ka izvođenju/kretanju ( središte pažnje, spontanost, izazov, zabava, takmičenje, rukovanje stvarima, humor, šala, živahnost, aktivnost, kretanje)

-sklonost ka razmišljanju/stvaranju (stvara mentalne slike, misli u apstrakcijama, voli da bude samo, otvoreno za nove ideje, preokupirano je, maštovito, sanjalica, postavlja pitanja, čudi se , žvlja)

-sklonost ka pronalaženju/ otkrivanju  (smatra se pametnim, postavlja mnogo pitanja, gestikulira rukama, uživa u samoći, usmereno na pronalaženje , konkretni mislilac, eksperimentiše, voli da rukuje stvarima, tehnički tip, otkriva, usredsređeno je)

-sklonost ka proizvođenju/organizovanju (voli planove i rasporede, često je uspešno u testovima, voli rutinu i pravila, dobro pamti činjenice, usmereno je na uspešnost, želi kontinuitet, organizovano, usredsređeno, marljivo, uredno)

-sklonost ka ophođenju / nadahnuću

–interakcija (stalo mu je do tuđih osećanja, može  da  ,,uđe u tuđe cipele“, stvara i uživa u timu, najbolje radi u interakciji sa drugima, želi harmoniju, usmereno je na druge, spremno je na ,,žrtvu“, sarađuje).

  577131_448877675163556_1546869531_n2.Talenti

Svaka osoba poseduje talente u specifičnim kombinacijama.U ovom segmentu kriju se bar dve zamke u koje upadaju dobronamerni odrasli:

-prisiljavanje deteta da sledi talente za koje roditelj /učitelj misli da ih dete poseduje i

-neohrabrivanje talenata koje dete želi da razvije.

Mogu se navesti dvanaest područja talenata koji se na različite načine mogu opaziti kod većine ljudi:muzički talenat, talenat za matematičko –logičko razmišljanje, rekonstruktivno razmišljanje, jezički talenat, prostorni, za telesnu koordinaciju, intrapersonalni, interpersonalni,za interakciju sa životinjama, za interakciju sa prirodom, za humor, talenat za poboljšanje svakodnevnog života.

Talenti se izražavaju kroz pet prethodno navedenih sklonosti, što omogućava čitav spektar mogućnosti za učenje i razvoj deteta.

3.Interesovanja 

Interesovanja su najlakši pristup i najuočljiviji aspekt detetovog stila učenja jer su u prednjem planu njegovog uma. Treba razumeti da interesovanja nisu talenti, u čemu se često greši. Ponekad detetova interesovanja podupiru njegove talente, ponekad ne. Gledati, slušati i pratiti dete je najsigurniji put ka otkrivanje njegovih interesovanja. Učitelji mogu interesovanja deteta uključiti u školski program. Pri tome je dobro znati da su oduševljenje i etuzijazam koreni pozitivne motivacije u procesu učenja.

4.Modaliteti/reprezentativni sistemi

Na osnovu modaliteta primanja informacija, ljudi se svrstavaju u vizuelne, auditivne i kinestetičke tipove. Ovo je poznato učiteljima i određenom broju roditelja. Međutim, manje je poznato da u okviru svakog modaliteta postoje velike razlike.

 Auditivni modalitet (buka, muzika, pesma, predavanje, usmerena objašnjenja, audio informacije , usmeno pričanje, razgovori, zvuk sopstvenog glasa).

     Postoje dva posebna tipa auditivnih učenika:

-učenici koji slušaju

– učenici koji razgovaraju  i raspravljaju-moraju  da čuju svoju izgovorenu reč da bi je razumeli.

 

Vizuelni modalitet-postoje dva tipa vizuelnog modaliteta, iako su veoma različiti često se svrstavaju u istu kategoriju:

slikovni učenici -učenici koji uče putem slika(dijagrami, grafikoni, nacrti, šeme, mape, crteži, filmovi i dramska izvođenja, mape uma, video, računar,vremenske linije…).Ovakve osobe prevode ulazne informacije koje su dobile u slike, oni razmišljaju u slikama.

grafičko-vizuelni učenici koji uče putem pisanog materijala. Misle u rečima, pretvaraju slike u reči. Da bi obradio informaciju ovakav učenik mora da čita i piše. Za mnoge učitelje oni su ,,učenici iz snova“.Vole da rade u samoći bez buke i rasprave, s lakoćom ispunjavaju sve zadatke iz udžbenika. Podvlače i koriste boje za markiranje teksta, skiciraju…

Taktilno –kinestetički modalitet (dodir i kretanje). Ovakva deca bolje primaju informacije kada mogu da dodiruju stvari i da se kreću. Često ih smatramo ,,hiperaktivnim i ometajućim“ učenicima jer ne razumemo njihove istinske potrebe . Odlične strategije za ove učenike su praćenje teksta prstom , brojanje na prste, dodirivanje i pravljenje maketa, savijanje papira itd. Među njima takođe postoje razlike vezano za specifične tipove ovog modaliteta:

– neka deca uspešno uče rukovanjem

– neka deca uče celim telom (kretanje, hodanje, igra,vežba…)

-neka bolje uče skiciranjem

– nekoj deci je lakše da uče pisanjem (liče na grafičko- vizuelne).

5.Okruženje

Okruženje  uveliko utiče na sposobnost rada , učenja i mišljenja. Ako ignorišemo tradicionalna uverenja vezana za mirno, tiho i izolovano mesto za učenje, doći ćemo do elemenata okruženja koja imaju itekako veliki uticaj na proces učenja.

Zvuk u smislu potrebe za tišinom ili potrebe za (pozadinskim ) zvukom.

Telesni položaj 

– sedenje – klupa, sto, pod

– ispruženost- krevet, pod

– stajanje – tabla, sto ,pult, štafelaj itd.

– mogućnost ustajanja i kretanja.

Interakcija :

-dobro uče i rade  nasamo (odvojen ili pregrađen prostor)

– rado uče sa drugima (u istoj sobi, prostoriji sa drugima ili ljubimcem)

– uz prisustvo drugih (bez zajedničkog rada).

Osvetljenje (jako, slabo, prirodno, veštačko)

Temperatura, hrana , boje enterijera,  kao i  doba dana takođe imaju uticaj na proces učenja deteta.

Na osnovu prethodno navedenih informacija, može se zaključiti da ni kod kuće ni u školama nema dovoljno individualizacije koje zaista pristupaju učeniku na osnovu njegovih individualnih karakteristika  potreba.

Najnovija saznanja iz psihologije, neurologije, kibernetike govore tome u prilog. Ne radi se o tome da ne treba da imamo očekivanje i standarde, već treba da priznamo i shvatimo da ne uče sva deca na isti način i istom brzinom.

Stilovi učenja nisu odeća koju učenici mogu da stave i skinu. Njihovi stilovi učenja su ono što oni jesu.

(izvor: Mr Marijema Vilis,  mr Viktorija Kind Hodson ,,Otkrijte svoj stil učenja“ )

 

6737360-silhouettes-of-children-playing-sports

 

Obrazovanje za 5+

Tokom decembra prošle godine nastavnici i roditelji su  pozvani da zajednički učestvuju na konkursu ,,Obrazovanje za 5+“ u organizaciji UNICEF   Srbija,  Fonda za otvoreno društvo i  udruženja građana  Srbija u pokretu . Prilikom apliciranja trebalo je obrazložiti svoje učešće na konkursu i odgovoriti na pitanje za kakvo obrazovanje bismo se zalagali i šta bismo promenili konkretno u lokalnoj zajednici kojoj pripadamo.

Moja vizija uspešnog obrazovanja izgleda ovako:

Smatram da je   komunikacija jedan od temelja uspešne saradnje škole  i porodice, odnosno nastavnika, učenika i roditelja.

Zalagala bih se za obrazovanje koje će počivati na uzajamnom poštovanju , razumevanju i  uvažavanju svih učesnika u procesu obrazovanja.Verujem da je neophodno da svi učesnici u obrazovanju prepoznaju važnost saradnje na putu ka zajedničkom cilju – obrazovanje naše dece i budućih genracija.

Takođe, duboko  sam uverena da je potrebno poštovati ličnost i intergritet svakog učenika, njegovog roditelja kao i nastavnika. Bilo bi dobro da naučimo da  zaista pomažemo jedni drugima , da prihvatimo razlike među svima nama i da u njima prepoznamo šanse  za rast drušva i zajednice kojima pripadamo .

Zalagala bih se za obrazovanje koje će jačati životne veštine naših učenika, koje bi im pružilo  priliku da razvijaju i jačaju svoje samopoštovanje, samopouzdanje  i osećaj za  društvenu i ličnu odgvornost.

Zalagala bih se za obrazovanje u kome će roditelji i nastavnici biti na istoj strani .

Mislim da je od suštinske važnosti da se svi faktori koji učestvuju u obrazovanju , a naročito mi koji smo u neposrednom kontaktu sa učenicima, opredelimo u kom smeru želimo da idemo i da li ćemo zajednički obrazovati i vaspitavati našu decu ili će to raditi ,,svako za sebe na svoj način“.

Mogu se uočiti  primeri velikih  raskola  između  roditelja naših učenika i nastavnika.  Često se mogu čuti reči nerazumevanja sa obe strane. Očekujemo previše jedni od drugih… Mislim da je tu negde ključ za početak i prepoznavanje onoga što svako od nas može lično da uradi i doprinese boljitku. Osmišljavanje i sprovođenje edukacije  roditelja i nastavnika u cilju prepoznavanja zajedničkih strategija prevazilaženja nesporazuma i nerazumevanja među nama bi bio moj način da nešto preduzmem .Takva vrsta edukacije  bi verujem , pomogla svim stranama da prevaziđemo  razlike u stavovoma , uverenjima  i očekivanjima koja nas sputavaju da suštinski i zajednički zaista vaspitavamo i obrazujemo naše buduće generacije . Sami ne možemo mnogo da promenimo, ali ako smo zajedno posvećeni istom  cilju, ishod  bi   bio  svakako  drugačiji i bolji na našu decu.

vizual-za-FB

Деца истраживачи природе

Сајт   http://www.naturedetectives.org.uk  предлаже  дивне идеје  за активности са  децом  на тему истраживања природе . С обзиром да се ближи распуст : ) , ученицима (деци) се могу понудити неке идеје које би  реализовали током одмора или боравка у природи. За илустрацију мало материјала са сајта:

idial_butterflies

play_booklet_create

play_booklet_discover

ant vision

Едукативне игрице за децу

На следећем сајту се налазе веома лепе едукативне игре за децу, из различитих области    http://powermylearning.com. Можете се пријавити као родитељ или учитељ, бесплатно је.

Untitled Untitledd

Untitled g

Деца и рачунар

 

childcomp

Верујем да је ово честа слика коју угледате кад уђете у собу свог детета.Колико времена данашња деца проводе пред екранима ТВ-а или компјутера? На који начин најмлађи користе рачунар?Које медије деца радије бирају и зашто? На ово и слична питања покушала је  да одговори Наташа Анђелковић са својим сарадницима. Резултате овог и  неких других истраживања на ову тему можете прочитати  у књизи  ,,Дете и рачунар у породици и дечјем вртићу“ аутора Наташе Анђелковић:

 

,,Према резултатима истраживања које је 2007. године урадило Удружење васпитача Београда деца од три до шест година старости, просечно дневно проводе време гледајући телевизор:

-деца од три године – радним даном 95 минута, а викендом 135
минута
-деца од четири године – радним даном 110 минута, викендом 170 минута.
-деца са пет година – радним даном 110 минута, викендом 175 мин.
-деца од шест година – радним даном 105 минута, а викендом 150 мин.
Аутори овог пројекта напомињу да је најкраће наведено време износило 30 минута, а најдуже 360 минута (шест сати)!?“

Делови ове занимљиве  књиге објављени су и  на сајту:

http://deteiracunar.blogspot.com/2009/07/mediji-i-vreme-koje-deca-provode-uz.html

kids-computers

Добре савете  можете пронаћи  и на  следећем сајту:

http://osnovna-skola.net/za-roditelje/dete-i-racunar/

Како су рачунари постали  неизбежни , а време које деца проводе пред њима није занемарљиво,  потребно је водити рачуна  и  о њиховом непосредном утицају на здравље. Који су то услови који ће обезбедити правилно коришћење рачунара  – положај тела, висина и облик  столице, удаљеност екрана…Какве садржаје понудити детету?…Неке одговоре можете пронаћи у  следећем тексту: Дете и рачунар (Јасминка Михаљинац- Математичка гимназија).

computer-girl

 

За љубитеље музеја у Ноћи музеја

 

Веб адресе музеја у Београду на једном месту, корисно нарочито за нас из унутрашњости:

http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1046

Пар адреса светских музеја:

Метрополитен музеј , Њујорк :  http://www.metmuseum.org

Ермитаж, Санкт Петерсбург :  http://www.hermitagemuseum.org

Британски музеј, Лондон :     http://www.thebritishmuseum.ac.uk

Лувр , Париз :    http://www.louvre.fr/llv/

Музеј Прадо, Мадрид:  http://www.museodelprado.es/en

Ево и избора ,,Националне географије“ – десет најбољих музеја света, добра места за супер одмор која не треба пропустити:

http://www.superodmor.rs/magazin/putopisi/197673/national-geographic-izabrao-deset-najboljih-muzeja-na-svetu

650px-Hermitage_night

Фотографија  – Ермитаж ноћу преузета са интернета.