Arhive kategorija: Za učitelje, nastavnike, roditelje

Materijali za učitelje

Kako prepoznati motivaciju

Da bismo bili u prilici da motivišemo druge, bilo bi poželjno da najpre spoznamo šta motiviše i pokreće nas same.

Prema osnovnom komunikacionom modelu NLP-a, metaprogrami su u najvećoj meri nesvesni filteri zapažanja. Oni opisuju naše (najčešće nesvesne) navike kojima odlučujemo koje informacije ćemo primiti i na koji način.
Takođe, dobro je znati da pomoću njih određujemo šta je za nas važno a šta nije, da upravo oni utiču na to šta primećujemo ili ne primećujemo, šta nam se sviđa ili ne sviđa, utiču na to kako reagujemo na stres, na stavove i ponašanje koje imamo vezano za ljude događaje i sl.

Metaprograme ne treba vezivati za identitet, već oni isključivo pokazuju kako i zašto nešto radimo. Oni ne definišu ko smo mi, već kako funkcionišemo u datom trenutku.

Vezani su za kontekst i cilj (ovde, sad, kako). Mogu se (ali i ne moraju ) prenositi kroz različite kontekste. Ne postoje dobri i loši metaprogrami. Osoba može imati različite metaprograme u različitim situacijama i kontekstima.

Dobro je poznavati metaprograme ljudi (dece, partnera, prijatelja, kolega) sa kojima smo u komunikaciji/interakciji.

Poznavanje metaprograma može da pomogne da izbegnemo mnoge nesuglasice i konflikte koji se dešavaju kad ljudi žive i rade zajedno.

Da bismo bili u prilici da motivišemo druge, bilo bi poželjno da najpre spoznamo šta motiviše i pokreće nas same.

Neki ljudi su motivisani ciljevima koje žele da postignu i njihova motivacija je usmerena na postignuće i napredak. Suprotno njima postoje ljudi koji će na putu cilja, najpre uočiti ili istražiti potencijalne teškoće, prepreke i ono što treba izbeći. Ovaj program nazivamo smerom delovanja i može se pojaviti u dve opcije: KA (postići) i OD (izbeći) – poznatiji u narodu kao ,,štap i šargarepa“.

Ukoliko smo u prilici da znamo šta motiviše sagovornika, odnosno smer njegove motivacije, moći ćemo da uskladimo svoje ponašanje i komunikaciju.

1. Postoje ljudi koji su spremni za delovanje i akciju bez detaljnog razmišljanja, analiziranja i čekanja, koji odmah preuzimaju inicijativu. Ovakve osobe nazivamo proaktivnim. Takođe, postoje osobe koje u određenim kontekstima čekaju inicijativu drugih, dobro razmisle i procene situaciju pre nego što krenu u akciju ili donesu odluku. Nazivamo ih reflektivnim osobama.

Ukoliko dve osobe sa različitim načinom delovanja žive ili rade zajedno, sasvim je moguće da dođe do nerazumevanja i razmimoilaženja u datom kontekstu. Jer, jednostavno, njihove motore pokreće različito gorivo.

 2. Ima ljudi koji se naježe na reč ,,forma, procedura, okvir, sistem…“ Ljudi i deca opcija žele više izbora i alternativu, skloni su kršenju pravila i novim idejama. Suprotno njima, ima ljudi koji su motivisani upravo praćenjem zadatih formi i procedura, osećaju se sigurno u njima i baš tada postižu bolje rezultate – to su ljudi i deca procedura.

Metaprogram opcija -procedura pokazuje na koji način osoba razmišlja u datom kontekstu. Da li stalno istražuje nove načine? Da li ima tendenciju praćenja poznatih puteva? Ova pitanja možemo postaviti i sebi.

3. Postoje ljudi sa kojima je razgovor lagan i teče na obostano zadovoljstvo. Takvi ljudi su skloni da u svemu traže sličnost, lako povezuju i upoređuju (činjenice, podatke, iskustvo), stabilni su i lojalni. Tada su i motivisani.

Nasuprot njima, postoje ljudi koji uvek traže i ukazuju na  razlike, mogu biti sumnjičavi i sitničavi, kraljevi i kraljice drame ili čak ,,ljudi neslaganja“. Oni će prvo uočiti šta je drugačije i različito u datoj situaciji i skloni su negativnim odgovorima. Međutim, razlike su upravo ono što ih motiviše i pokreće. Ljudi velikih i revolucionarnih ideja mogu imati upravo ovaj program.

Metaprogram sličnosti i razlike ukazuje na konverzacijske obrasce u datom kontekstu.

4. Dešava se da se u datom okruženju (poslovnom, porodičnom, prijateljskom) nađu osobe koje ne dele iste vrednosti i kriterijume.

Na pitanje šta želimo u poslu, porodici ili vezi, ljudi daju različite odgovore. Na primer, u kontekstu posla, nekom će prioritet biti dobra plata, nekom rad u jednoj smeni, nekom sloboda odlučivanja i položaj. Drugoj osobi će biti važno da učestvuje u timskom radu i saradnja sa drugim ljudima. Ako društvena osoba, koja je pritom dinamična i energična radi jednoličnan posao bez čestog kontakta sa drugim ljudima, verovatno je da će njena motivacija vremenom opadati.

5. Neko u vezi želi sigurnost, mir i stabilnost, a neko samostalnost i slobodu. Nije retko da se u vezi nađu osobe koje ne dele iste vrednosti. Do ovoga dolazi delimično i zbog toga što se mnoge stvari u vezama ,,podrazumevaju“ i ne iskomuniciraju na pravi način.

Ukoliko su u datom kontekstu, vrednosti i kriterijumi osobe zadovoljeni, osoba će biti motivisna i raspoložena. Ukoliko nisu, osoba neće biti ni zadovoljna ni motivisana.

Pitanje koje možemo postaviti sebi i drugima je upravo: Šta želim i šta mi je važno u vezi (karijeri,porodici)? Da li su moje vrednosti u vezi (karijeri,porodici) zadovoljene?

6.Doživljaj sveta oko nas je još jedan od programa koji utiče na motivaciju, samim tim na našu sposobnost funkcionisanja u datom kontekstu. Sve informacije koje primamo iz okoline primamo putem naših čula. Međutim, sam proces unosa , skladišćenja i kodiranja tih podataka je složen i jedinstven za svaku osobu. Tada, u kontekstu NLP-a govorimo o reprezentativnih sistemima.

Postoje tri primarna reprezentativna sistema: vizuelni, auditivni i kinestetički. Sva tri reprezentativna sistema koristimo stalno, ali u određenom trenutku samo jedan od njih je dominantan.

Reči koje govorimo u govoru i pisanju su pokazatelji dominantnog reprezentativnog sistema. ,,Vidi ovo!“, ,,Jesi li čula šta se dogodilo?“, ,,Ne osećam se dobro.“

Postoje ljudi koji su motivisani nečim što su videli i to ih podstiče i motiviše. Drugima je važno da čuju nešto (ili dobiju povratnu informaciju koja će ih motivisati) a trećima je važan interni, lični osećaj u određenom kontekstu da bi bili motivisani.

Poenta je da ne važi uvek ,, jedna slika govori više od hiljadu reči“. Danas se velike marketinške kampanje upravo baziraju na reprezentativnim sistemima – reklame za poznate brendove aktiviraju naše reprezentativne sisteme i na taj način utiču da se u momentu kupovine odlučimo za kupovinu određenog proizvoda (neuromarketing).

Ova saznanja možemo iskoristiti i da bismo motivisali ljude u našem okruženju.
Slušajući ljude otkrićemo šta ih motiviše i koje su njihove vrednosti koje teže da budu zadovoljene. U NLP-u kažemo da je važna ,,otvorenost čula“. Iako se metaprogrami ogledaju kroz ponašanje, oni su povezani sa uverenjima i vrednostima osobe, sa odnosom prema sebi i drugima, sa odlukama, emocijama, sećanjima.

Još jednom je važno ponoviti da metaprogrami ne govore KO SAM JA i ne odnose se na identitet, već pokazuju ŠTA RADIM, odnose se na ponašanje u datom kontekstu.

Advertisements

Komunikacijom do skladnog odnosa

 

Radionica je posvećena pitanju šta je to što možemo sami da uradimo da bismo poboljšali svoje odnose sa drugima.

Neretko očekujemo od drugih da usklade svoju komunikaciju prema nama i da se prilagode našimvrednostima. U NLP-u se mnogo govori o ličnoj odgovornosti u procesima promene . Reakcija sagovornika daje značenje komunikaciji je princip kojim smo se vodili u ovoj radionici.

Kroz proces vežbi i osvrt na prethodna iskustva, polaznici radionice su bili u prilici da spoznaju mogućnosti za unapređenje komunikacije. Ulazak u poziciju sagovornika i sposobnost neutralnog posmatranja događaja su važne veštine  za mapiranje tačaka neslaganja ili slaganja sa sagovornikom.

Razumevanje i prepoznavanje svojih potreba i potreba drugih, koje možemo pročitati iz izgovorenih reči ili postupaka, prvi je korak ovog dugotrajnog procesa.

Osobenost svakog od nas da na svoj jedinstven način posmatra svet i događanja u njemu, jedan je od pokazatelja kako razmišljamo a ne šta mislimo. Međutim, upravo su one čest razlog za nastanak nesporazuma i nerazumevanja drugih. Uvažavanje tuđe ,,mape sveta“ je znak otvorenog uma.

Bavili smo se i ličnom interpretacijom ljudi i događaja. Skloni smo da nečije ponašanje slobodno interpretiramo i donosima zaključke na osnovu nedovoljnog broja informacija.

Interpretacija vodi u pretpostavku, a pretpostavka je majka svih nesporazuma.

Segment našeg  rada je bio i taj kako da izbegnemo zamke interpretacije i kako nam NLP može pomoći u tome. Puno je primera koje smo mogli navesti.

Veština slušanja i uspostavljanja mosta poverenja, kao i saznanje da u komunikaciji veliki udeo imaju svesni i nesvesni filteri zapažanja, značajni su resursi kojima možemo raspolagati u budućnosti. Pod uslovom da otvorimo čula, budemo fleksibilni i preuzmemo ličnu odgovornost.

Tročasovna radionica je realizovana 2.3.2019. u inspirativnom prostoru ,,Zlatnog maslačka“ u hotelu ,,Kralj“ u Vrnjačkoj Banji.

Radionicu realizovala Dejana Kovačević,  NLP Practitioner, Coach

Radionica o komunikaciji

Radionica o komunikaciji

Obuka nastavnika

Tokom proleća 2018.godine realizovane su obuke za nastavnike i učitelje za realizaciju nastave zasnovane na ishodima učenja. Obuka je nastala kao odgovor na potrebe nastavnika u cilju osnaživanja za rad zasnovan na novim planovima nastave i učenja.

Program obuke pripremio je Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, a Učiteljski fakultet Beograd je bio partner u realizaciji obuke za učitelje. U prvom krugu obuke, polaznici su bili učitelji budućih prvih razreda, nastavnici engleskog jezika, direktori i pedagozi.

Bilo je zadovoljstvo raditi sa kolegama iz Raške i Kraljeva kao voditelj obuke  i pri tom učestvovati u rameni mišljenja i kreativnih ideja.

Koleginice Vesna Bogićević , Valentina Đoković  i ja smo bile deo tima voditelja za Raški okrug.

Obuka nastavnika u Raškoj

Obuka nastavnika u Raškoj

Obuka nastavnika u Kraljevu

Obuka nastavnika u Kraljevu

Obuka nastavnika u Kraljevu

Pet dobrih pitanja za novi početak

 

Događaji sami po sebi nemaju nikakvo značenje. Značenje dobijaju tek kada se stave u određeni kontekst (okvir). Tako je i sa ljudima, iskustvom, uverenjima, postupcima.

Možemo se prisetiti svojih iskustava kada smo određenom događaju pridavali preveliki značaj, kada smo bili ophrvani snažnim emocijama ili bili vidno uznemireni zbog nečeg ( nekog). Tek kasnije, shvatili smo da gotovo sve ima i svoju drugu stranu.

Skloni smo generalizacijama i često previdimo mogućnost da čak i naše ,,mane“ mogu biti korisne za nas. Ako verujemo da smo tvrdoglavi (ili nas okolina tako doživljava), onda je upornost novi okvir kojim ćemo dati novo, korisno  značenje svojoj tvrdoglavosti.

Ostaje pitanje na koje treba pronaći odgovor:

Da li postoji kontekst u kome bi data osobina (ponašanje) bila korisna i prihvatljiva?

Pri tome nije cilj pronaći puko opravdanje, već zaista dopustiti sebi drugačiji pogled i razmišljanje koje bi nas usmerilo ka mogućnostima. Ukoliko drugu osobu iz našeg okruženja ili porodice vidimo kao tvrdoglavu, ova veština nam može pomoći da pronađemo kontekst u kome bi ovakvo ponašanje bilo korisno. Ponekad ljudi zadrže fokus na tuđim ,,manama“ ne dajući šansu (ni sebi, ni drugoj osobi) za pogled iz drugog ugla. Ne zaboravimo da su upornost i tvrdoglavost samo dva pola jedne te iste osobine – sve je u našoj percepciji…i kontekstu.

Često dajemo negativne komentare sebi ili drugima,  generalizujemo, etiketiramo a da toga nismo svesni: ,,On je tako spor!“, ,,Ah, ona je lenja i nezainteresovana!“, ,,Nisam uspešan. “ Ukoliko prepoznajemo slične primere u svom okruženju, pitanja koja bi tada trebalo postaviti su sledeća:

Šta ovo još može da znači? Na koji način bi to ponašanje moglo da bude korisno?

Ako je neko spor, to može da znači i da je temeljan, detaljan, odgovoran i kao takav – osoba kojoj treba ukazati poverenje.

Takođe, često nam nedostaje referentna tačka kad iznosimo (čujemo) ovakve tvrdnje. Dobro pitanje je:

U odnosu na koga  je neko lenj, nezainteresovan, površan , neuspešan i  sl? Kako tačno znam/o da je spor? Da li je baš uvek spor?

Kada pronađemo odgovore na ovih pet pitanja, našu pažnju usmeravamo na mogućnosti koje nam daju smernice za novi početak. Odgovorima možemo otkriti uverenja, njihovo poreklo i suprotne istine koje ih opovrgavaju. Promenom gledišta menjamo značenje  koje je data osobina (događaj, situacija) imala za osobu. Emocionalni  odgovor je takav da najčešće dolazi do promene reakcije koju je osoba imala. Pozitivne emocije su jak pokretač, pa tako i rezultati koje osoba postiže dobijaju na kvalitetu.

Zbog čega nam ova veština  može biti korisna?

Kada određena situacija, događaj, osobina i sl.u nama pobude razmišljanja koja nisu podsticajna i motivišuća.

Kada pred sobom vidimo samo prepreke i ograničenja.

Kada je naš emotivni doživljaj takav da vodi odsustvu akcije i izostanku rezultata.

Kada želimo da radimo na limitirajućim uverenjima, svojim ili tuđim.

Kada ne vidimo kuda i kako dalje.

Kada imamo izazov u porodici, karijeri, vezi itd.

Kako svaka veština traži vreme i vežbu da bi postala ,,savladana“, tako i veština promene gledišta i otkrivanje novih vidika nije uvek jednostavna, ni laka. Jer pored navika u ponašanju, tako postoje i navike u načinu na koji gledamo i doživljavamo  svet i nas same.

 

Program ,,A,B,C o stresu“

deca-stres-strah

Čini se da   znamo  puno o stresu. Na žalost, samo se čini.

Isto je i sa stresom kod dece osnovnoškolskog uzrasta. Navodno svi sve razumeju, nastavnici, pedagozi, psiholozi, roditelji, a negativnih posledica stresa sve više. Ako se sa tim trendom nastavi čini se da će u pitanje doći stih: „Od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba“.

Kao autori ovog programa i kao  prosvetni  radnici , svedoci smo pojave glavobolja, mučnina, stomačnih bolova  i sličnih simptoma kod učenika. Pitanje je koliko i kako prosvetni radnici i roditelji tumače ove simptome. Svakako da je jedan od njihovih uzroka stres odnosno napetost. Da li znamo kako adekvatno da reagujemo? Da li je baš svaka rečenica koju u takvim situacijama kažemo korisna za učenika? To neće zavisiti od inteligentnosti rečenice ili priče koju pričamo već od primenjivosti. Koliko možemo da se prilagodimo potrebama deteta? To sigurno nećemo moći ako ne razumemo stres.

Očuvanje mentalnog zdravlja je zadatak svakoga kome je stalo do kvalitetnog života. Deca teško mogu da razumeju značaj ove teme zbog čega je obaveza roditelja i prosvetnih radnika da se ovime pozabave. Utoliko su obrazovanje i obuka značajniji! Dugotrajna akumulacija stresa može dovesti do teških pa i pogubnih posledica. Mediji obiluju sadržajima koji govore u prilog tome. Kao roditelji i prosvetni radnici ne smemo ignorisati ovu činjenicu, jer se ništa ne dešava slučajno i odjednom. Pitanje je da li smo primetili negativne posledice stresa kod svog deteta (ili učenika) i da li znamo i želimo nešto da učinimo povodom toga.Program „A,B,V o stresu“ na interaktivan način kroz radioničarski rad upoznaje polaznike sa stresom kao faktorom razvoja na putu sazrevanja. Po tome je ovaj program unikatan.

Često se na ovu temu gleda isključivo u negativnom kontekstu. Zaboravljamo da stres (napetost) nema samo negativne posledice (koje zaista mogu da budu opasne ukoliko se napetost ne obradi) već i pozitivne. Ništa u životu nismo naučili bez napetosti! Niti ćemo ići ka zrelosti bez te iste. Nismo se ni zaljubili bez napetosti, nismo naučili da vozimo bicikl ili rolere bez napetosti. Bez nje ne možemo ni sportom da se bavimo ili da učimo za školu. U tom odnosu između pozitivnih i negativnih posledica stresa (napetosti) nalazi se prostor za lični rad i razvoj kako bi živeli što kvalitetniji život.

Program je prilagođen roditeljima i deci osnovnoškolskog uzrasta. Realizuje se kroz zajednički kontinuirani rad , kroz različite radionice na teme:

1.Priča o očekivanjima, mogućnostima i krizi

2. Priče o stresu

3. Priče o stresovima odrastanja

4. Priče o stresovima u školi  i druge.

Realizatori programa su:

Petar Jeknić, psiholog i psihoterapeut

Dejana Kovačević, učitelj, samostalni pedagoški savetnik, Praktičar  neurolingvističkog programiranja, Coach

Fotografije –  https://dejanakovacevic.com/galerija/

 

 

Kako pomoći svom detetu da lakše savlada izazove u učenju

Svako dete ima jedinstven način ophođenja s procesom učenja. Posao roditelja i učitelja je da otkriju njihovu jedinstvenost i da je podrže. Većina  škola u svetu tradicionalno učenicima nude isti raspored, isto okruženje i istu metodologiju učenja. Takva struktura pogoduje nekim učenicima ali  izostavlja druge, tako da tokom godina nastaje čitava populacija ,,nepodobnih“ za učenje. Svakodnevno se srećemo s mladim njudima i odraslima koji žive s posledicama obrazovnih sistema po kojima ,,ista veličina“ odgovara svima.U svakom detetu postoji samomotivisan i predan učenik.

Od rođenja po do polaska u školu dete nauči toliko toga bez učitelja i ocena.

Međutim, nakon polaska u školu, velikom broju dece dogodi se da želja i motiv za učenjem preraste u obeshrabrenje, bezvoljnost pa čak  i strah . Škola više nije mesto na kome žele da budu.

preschool Jedan od najvažnijih načina održavanja prirodne radoznalosti i spremnosti za učenje je pomoći deci da shvate ko su ona stvarno , u čemu su dobra i šta vole.

Kada se radi o povećanju uspeha u učenju , interesovanja deteta , njegovi talenti, očekivanja  i njegovi ciljevi  su bolji motivatori nego ciljevi roditelja i učitelja. 

 

Doživotna slika o sebi stvara se često  prema uspešnosti u školi. Na žalost, kod određenog broja učenika, slika o ličnoj neuspešnosti formira se već u mlađim razredima osnovne škole. Škola je  jedan  od važnih činilaca  na osnovu kojih  se formira ili gubi samopouzdanje . Ljudi koji su bili prosečni ili ispod prosečni tokom školovanja, neretko prolaze kroz život nesvesni mnogih svojih sposobnosti, veština i kvaliteta. Ograničavaju se u smislu mogućih karijera i životnih prilika uopšte. Potom svoja uverenja najčešće prenose na svoju decu.

Tradicionalno podučavanje kroz postojeće sisteme obrazovanja u svetu ima svoje ekonomske i statističke odrednice, koje između ostalog  kažu da obrazovanje prema individualnim karakteristikama učenika nije ekonomski isplativo i nije prirodno da sva deca postižu visoke rezultate u učenju. Istina, podučavanje ,,van kutije“  tj, stvarno korišćenje tehnika i metoda u skladu sa individualnim stilovima učenja nije politika većine škola ni školskih sistema u svetu.

Kada se dete rodi, ne očekujemo da njegov razvoj bude identičan razvoju ostalih novorođenčadi. Tada pratimo i s radošću primećujemo razlike u tempu razvoja deteta: prvi zub, prvi korak, prva izgovorena reč . Postavlja se pitanje zašto svu tako različitu decu prebacujemo u ujednačeno okruženje, sve ih podučavamo na isti način, očekujemo da napreduju istom brzinom a ako to ne uspeju , najčešće smatramo da su ispod proseka, nezainteresovani ili lenji. Svaka osoba je jednistvena po mnogo čemu.

Zašto se onda uporno ignoriše činjenica da smo jedinstveni i po načinu primanja informacija a samim tim  i po načinu učenja?

Najbolji program učenja jeste upravo onaj  koji počinje s ličnim načinima učenja svakog deteta, odnosno sa uvažavanjem detetovih potreba . Što više uspeha i postignuća deca doživljavaju na osnovu svog jedinstvenog stila učenja, bolje su opremljeni da se bave učenjem i životom uopšte.Takva deca su manje sklona devijantnom i agresivnom ponašanju.Početak otkrivanja individualnog načina učenja počinje kod kuće . Model obrazovanja zasnovan na stilovima učenja posmatra sve načine na koje su ljudi talentovani. Svako dete se smatra nadarenim i inteligentnim. Model stilova učenja takođe menja način na koji definišemo i ocenjujemo uspeh. Ako toliko verujemo da su testiranja i merenja nužna za ocenjivanje onoga što ljudi znaju i mogu da urade, zašto onda ne bismo testirali se vrste talenata i inteligencije kojima ljudi raspolažu?

                                Pet aspekata stilova učenja         

Sklonosti, talenti, interesovanja, modaliteti i okruženje su aspekti na kojima počiva model obrazovanja  zasnovan na idividualnim stilovima učenja.

 

1.Sklonosti osobe utiču na ponašanje i učenje. Naše sklonosti su ono što pokazujemo svetu. Mogu se izdvojiti u nekoliko kategorija:

-sklonost ka izvođenju/kretanju ( središte pažnje, spontanost, izazov, zabava, takmičenje, rukovanje stvarima, humor, šala, živahnost, aktivnost, kretanje)

-sklonost ka razmišljanju/stvaranju (stvara mentalne slike, misli u apstrakcijama, voli da bude samo, otvoreno za nove ideje, preokupirano je, maštovito, sanjalica, postavlja pitanja, čudi se , žvlja)

-sklonost ka pronalaženju/ otkrivanju  (smatra se pametnim, postavlja mnogo pitanja, gestikulira rukama, uživa u samoći, usmereno na pronalaženje , konkretni mislilac, eksperimentiše, voli da rukuje stvarima, tehnički tip, otkriva, usredsređeno je)

-sklonost ka proizvođenju/organizovanju (voli planove i rasporede, često je uspešno u testovima, voli rutinu i pravila, dobro pamti činjenice, usmereno je na uspešnost, želi kontinuitet, organizovano, usredsređeno, marljivo, uredno)

-sklonost ka ophođenju / nadahnuću

–interakcija (stalo mu je do tuđih osećanja, može  da  ,,uđe u tuđe cipele“, stvara i uživa u timu, najbolje radi u interakciji sa drugima, želi harmoniju, usmereno je na druge, spremno je na ,,žrtvu“, sarađuje).

  577131_448877675163556_1546869531_n2.Talenti

Svaka osoba poseduje talente u specifičnim kombinacijama.U ovom segmentu kriju se bar dve zamke u koje upadaju dobronamerni odrasli:

-prisiljavanje deteta da sledi talente za koje roditelj /učitelj misli da ih dete poseduje i

-neohrabrivanje talenata koje dete želi da razvije.

Mogu se navesti dvanaest područja talenata koji se na različite načine mogu opaziti kod većine ljudi:muzički talenat, talenat za matematičko –logičko razmišljanje, rekonstruktivno razmišljanje, jezički talenat, prostorni, za telesnu koordinaciju, intrapersonalni, interpersonalni,za interakciju sa životinjama, za interakciju sa prirodom, za humor, talenat za poboljšanje svakodnevnog života.

Talenti se izražavaju kroz pet prethodno navedenih sklonosti, što omogućava čitav spektar mogućnosti za učenje i razvoj deteta.

3.Interesovanja 

Interesovanja su najlakši pristup i najuočljiviji aspekt detetovog stila učenja jer su u prednjem planu njegovog uma. Treba razumeti da interesovanja nisu talenti, u čemu se često greši. Ponekad detetova interesovanja podupiru njegove talente, ponekad ne. Gledati, slušati i pratiti dete je najsigurniji put ka otkrivanje njegovih interesovanja. Učitelji mogu interesovanja deteta uključiti u školski program. Pri tome je dobro znati da su oduševljenje i etuzijazam koreni pozitivne motivacije u procesu učenja.

4.Modaliteti/reprezentativni sistemi

Na osnovu modaliteta primanja informacija, ljudi se svrstavaju u vizuelne, auditivne i kinestetičke tipove. Ovo je poznato učiteljima i određenom broju roditelja. Međutim, manje je poznato da u okviru svakog modaliteta postoje velike razlike.

 Auditivni modalitet (buka, muzika, pesma, predavanje, usmerena objašnjenja, audio informacije , usmeno pričanje, razgovori, zvuk sopstvenog glasa).

     Postoje dva posebna tipa auditivnih učenika:

-učenici koji slušaju

– učenici koji razgovaraju  i raspravljaju-moraju  da čuju svoju izgovorenu reč da bi je razumeli.

 

Vizuelni modalitet-postoje dva tipa vizuelnog modaliteta, iako su veoma različiti često se svrstavaju u istu kategoriju:

slikovni učenici -učenici koji uče putem slika(dijagrami, grafikoni, nacrti, šeme, mape, crteži, filmovi i dramska izvođenja, mape uma, video, računar,vremenske linije…).Ovakve osobe prevode ulazne informacije koje su dobile u slike, oni razmišljaju u slikama.

grafičko-vizuelni učenici koji uče putem pisanog materijala. Misle u rečima, pretvaraju slike u reči. Da bi obradio informaciju ovakav učenik mora da čita i piše. Za mnoge učitelje oni su ,,učenici iz snova“.Vole da rade u samoći bez buke i rasprave, s lakoćom ispunjavaju sve zadatke iz udžbenika. Podvlače i koriste boje za markiranje teksta, skiciraju…

Taktilno –kinestetički modalitet (dodir i kretanje). Ovakva deca bolje primaju informacije kada mogu da dodiruju stvari i da se kreću. Često ih smatramo ,,hiperaktivnim i ometajućim“ učenicima jer ne razumemo njihove istinske potrebe . Odlične strategije za ove učenike su praćenje teksta prstom , brojanje na prste, dodirivanje i pravljenje maketa, savijanje papira itd. Među njima takođe postoje razlike vezano za specifične tipove ovog modaliteta:

– neka deca uspešno uče rukovanjem

– neka deca uče celim telom (kretanje, hodanje, igra,vežba…)

-neka bolje uče skiciranjem

– nekoj deci je lakše da uče pisanjem (liče na grafičko- vizuelne).

5.Okruženje

Okruženje  uveliko utiče na sposobnost rada , učenja i mišljenja. Ako ignorišemo tradicionalna uverenja vezana za mirno, tiho i izolovano mesto za učenje, doći ćemo do elemenata okruženja koja imaju itekako veliki uticaj na proces učenja.

Zvuk u smislu potrebe za tišinom ili potrebe za (pozadinskim ) zvukom.

Telesni položaj 

– sedenje – klupa, sto, pod

– ispruženost- krevet, pod

– stajanje – tabla, sto ,pult, štafelaj itd.

– mogućnost ustajanja i kretanja.

Interakcija :

-dobro uče i rade  nasamo (odvojen ili pregrađen prostor)

– rado uče sa drugima (u istoj sobi, prostoriji sa drugima ili ljubimcem)

– uz prisustvo drugih (bez zajedničkog rada).

Osvetljenje (jako, slabo, prirodno, veštačko)

Temperatura, hrana , boje enterijera,  kao i  doba dana takođe imaju uticaj na proces učenja deteta.

Na osnovu prethodno navedenih informacija, može se zaključiti da ni kod kuće ni u školama nema dovoljno individualizacije koje zaista pristupaju učeniku na osnovu njegovih individualnih karakteristika  potreba.

Najnovija saznanja iz psihologije, neurologije, kibernetike govore tome u prilog. Ne radi se o tome da ne treba da imamo očekivanje i standarde, već treba da priznamo i shvatimo da ne uče sva deca na isti način i istom brzinom.

Stilovi učenja nisu odeća koju učenici mogu da stave i skinu. Njihovi stilovi učenja su ono što oni jesu.

(izvor: Mr Marijema Vilis,  mr Viktorija Kind Hodson ,,Otkrijte svoj stil učenja“ )

 

6737360-silhouettes-of-children-playing-sports

 

Obrazovanje za 5+

Tokom decembra prošle godine nastavnici i roditelji su  pozvani da zajednički učestvuju na konkursu ,,Obrazovanje za 5+“ u organizaciji UNICEF   Srbija,  Fonda za otvoreno društvo i  udruženja građana  Srbija u pokretu . Prilikom apliciranja trebalo je obrazložiti svoje učešće na konkursu i odgovoriti na pitanje za kakvo obrazovanje bismo se zalagali i šta bismo promenili konkretno u lokalnoj zajednici kojoj pripadamo.

Moja vizija uspešnog obrazovanja izgleda ovako:

Smatram da je   komunikacija jedan od temelja uspešne saradnje škole  i porodice, odnosno nastavnika, učenika i roditelja.

Zalagala bih se za obrazovanje koje će počivati na uzajamnom poštovanju , razumevanju i  uvažavanju svih učesnika u procesu obrazovanja.Verujem da je neophodno da svi učesnici u obrazovanju prepoznaju važnost saradnje na putu ka zajedničkom cilju – obrazovanje naše dece i budućih genracija.

Takođe, duboko  sam uverena da je potrebno poštovati ličnost i intergritet svakog učenika, njegovog roditelja kao i nastavnika. Bilo bi dobro da naučimo da  zaista pomažemo jedni drugima , da prihvatimo razlike među svima nama i da u njima prepoznamo šanse  za rast drušva i zajednice kojima pripadamo .

Zalagala bih se za obrazovanje koje će jačati životne veštine naših učenika, koje bi im pružilo  priliku da razvijaju i jačaju svoje samopoštovanje, samopouzdanje  i osećaj za  društvenu i ličnu odgvornost.

Zalagala bih se za obrazovanje u kome će roditelji i nastavnici biti na istoj strani .

Mislim da je od suštinske važnosti da se svi faktori koji učestvuju u obrazovanju , a naročito mi koji smo u neposrednom kontaktu sa učenicima, opredelimo u kom smeru želimo da idemo i da li ćemo zajednički obrazovati i vaspitavati našu decu ili će to raditi ,,svako za sebe na svoj način“.

Mogu se uočiti  primeri velikih  raskola  između  roditelja naših učenika i nastavnika.  Često se mogu čuti reči nerazumevanja sa obe strane. Očekujemo previše jedni od drugih… Mislim da je tu negde ključ za početak i prepoznavanje onoga što svako od nas može lično da uradi i doprinese boljitku. Osmišljavanje i sprovođenje edukacije  roditelja i nastavnika u cilju prepoznavanja zajedničkih strategija prevazilaženja nesporazuma i nerazumevanja među nama bi bio moj način da nešto preduzmem .Takva vrsta edukacije  bi verujem , pomogla svim stranama da prevaziđemo  razlike u stavovoma , uverenjima  i očekivanjima koja nas sputavaju da suštinski i zajednički zaista vaspitavamo i obrazujemo naše buduće generacije . Sami ne možemo mnogo da promenimo, ali ako smo zajedno posvećeni istom  cilju, ishod  bi   bio  svakako  drugačiji i bolji na našu decu.

vizual-za-FB