Arhive oznaka: помоћ у учењу

Стилови учења

Свако дете има јединствен начин опхођења с процесом учења. Посао родитеља и учитеља је да открију њихову јединственост и да је подрже. Већина  школа у свету традиционално ученицима нуде исти распоред, исто окружење и исту методологију учења. Таква структура погодује неким ученицима али  изоставља друге, тако да током година настаје читава популација ,,неподобних“ за учење. Свакодневно се срећемо с младим њудима и одраслима који живе с последицама образовних система по којима ,,иста величина“ одговара свима.

preschool

У сваком детету постоји самомотивисан и предан ученик. Од рођења по до поласка у школу дете научи толико тога без учитеља и оцена. Међутим, након поласка у школу, великом броју деце догоди се да жеља и мотив за учењем прерасте у обесхрабрење, безвољност па чак  и страх . Школа више није место на коме желе да буду. Један од најважнијих начина одржавања природне радозналости и спремности за учење је помоћи деци да схвате ко су она стварно , у чему су добра и шта воле. Када се ради о повећању успеха у учењу , интересовања детета , његови таленти, очекивања  и његови циљеви  су бољи мотиватори него циљеви родитеља и учитеља.

18529_dete-shutterstock_2584282_hf Доживотна слика о себи ствара се често  према успешности у школи. На жалост, код одређеног брoја ученика, слика о личној неуспешности формира се већ у млађим разредима основне школе. Школа је  један  од важних чинилаца  на основу којих  се формира или губи самопоуздање . Људи који су били просечни или испод просечни током школовања, неретко пролазе кроз живот несвесни многих својих способности, вештина и квалитета. Ограничавају се у смислу могућих каријера и животних прилика уопште. Потом своја уверења најчешће преносе на своју децу.

Традиционално подучавање кроз постојеће системе образовања у свету има своје економске и статистичке одреднице, које између осталог  кажу да образовање према индивидуалним карактеристикама ученика није економски исплативо и није природно да сва деца постижу високе резултате у учењу. Истина, подучавање ,,ван кутије“  тј, стварно коришћење техника и метода у складу са индивидуалним стиловима учења није политика већине школа ни школских система у свету.

Када се дете роди, не очекујемо да његов развој буде идентичан развоју осталих новорођенчади. Тада пратимо и с радошћу примећујемо разлике у темпу развоја детета: први зуб,први корак, прва изговорена реч . Поставља се питање зашто сву тако различиту децу пребацујемо у уједначено окружење, све их подучавамо на исти начин, очекујемо да напредују истом брзином а ако то не успеју , најчешће сматрамо да су испод просека, незаинтересовани или лењи. Свака особа је једниствена по много чему. Зашто се онда упорно игнорише чињеница да смо јединствени и по начину примања информација а самим тим  и по начину учења? Најбољи програм учења јесте управо онај  који почиње с личним начинима учења сваког детета, односно са уважавањем дететових потреба . Што више успеха и постигнућа деца доживљавају на основу свог јединственог стила учења, боље су опремљени да се баве учењем и животом уопште.Таква деца су мање склона девијантном и агресивном понашању.

Почетак откривања индивидуалног начина учења почиње код куће .

IMG_5300

Модел образовања заснован на стиловима учења посматра све начине на које су људи талентовани. Свако дете се сматра надареним и интелигентним. Модел стилова учења такође мења начин на који дефинишемо и оцењујемо успех. Ако толико верујемо да су тестирања и мерења нужна за оцењивање онога што људи знају и могу да ураде,зашто онда не бисмо тестирали се врсте талената и интелигенције којима људи располажу?

                    Пет аспеката стилова учења

Склоности, таленти, интересовања, модалитети и окружење су аспекти на којима почива модел образовања  заснован на идивидуалним стиловима учења.577131_448877675163556_1546869531_n

1.Склоности особе утичу на понашање и учење. Наше склоности су оно што показујемо свету. Могу се издвојити у неколико категорија:

-склоност ка извођењу/кретању ( средиште пажње,спонтаност,изазов,забава,такмичење,руковање стварима,хумор,шала,живахност,активност,кретање)

-склоност ка размишљању/стварању (ствара менталне слике,мисли у апстракцијама,воли да буде само,отворено за нове идеје,преокупирано је,маштовито, сањалица,поставља питања,чуди се , жвља)

-склоност ка проналажењу/ откривању  (сматра се паметним,поставља много питања,гестикулира рукама,ужива у самоћи,усмерено на проналажење,конкретни мислилац,експериментише,воли да рукује стварима,технички тип,открива,усредсређено је)

-склоност ка произвођењу/организовању (воли планове и распореде,често је успешно у тестовима,воли рутину и правила,добро памти чињенице,усмерено је на успешност,жели континуитет,организовано,усредсређено, марљиво,уредно)

-склоност ка опхођењу / надахнућу –интеракција (стало му је до туђих осећања,може       да  ,,уђе у туђе ципеле“,ствара и ужива у тиму,најбоље ради у интеракцији са другима, жели хармонију,усмерено је на друге, спремно је на ,,жртву“,сарађује).

2.Таленти

Свака особа поседује таленте у специфичним комбинацијама.У овом сегменту крију се бар две замке у које упадају добронамерни одрасли: присиљавање детета да следи таленте за које родитељ /учитељ мисли да их дете поседује и неохрабривање талената које дете жели да развије. Могу се навести дванаест подручја талената који се на различите начине могу опазити код већине људи:

-музички таленат, таленат за математичко –логичко размишљање,реконструктивно размишљање,језички таленат,просторни,за телесну координацију,интраперсонални,       интерперсонални,за интеракцију са животињама,за интеракцију са природом,за хумор,таленат за побољшање свакодневног живота.

Таленти се изражавају кроз пет претходно наведених склоности,што омогућава читав спектар могућности за учење и развој детета.

3.Интересовања

Интересовања су најлакши приступ и најуочљивији аспект дететовог стила учења јер су у предњем плану његовог ума. Треба разумети да интересовања нису таленти, у чему се често греши. Понекад дететова интересовања подупиру његове таленте, понекад не. Гледати,слушати и пратити дете је најсигурнији пут ка откривање његових интересовања. Учитељи могу интересовања детета укључити у школски програм. При томе је добро знати да су одушевљење и етузијазам корени позитивне мотивације у процесу учења.

4.Модалитети/репрезентативни системи

На основу модалитета примања информација, људи се сврставају у визуелне, аудитивне и кинестетичке типове. Ово је познато учитељима и великом броју родитеља.Међутим, мање је познато да у оквиру сваког модалитета постоје велике разлике.

images-7

– Аудитивни модалитет (бука,музика,песма,предавање,усмерена објашњења,аудио информације , усмено причање,разговори, звук сопственог гласа).Постоје два посебна типа аудитивних ученика:

-ученици који слушају

– ученици који разговарају  и расправљају-морају  да чују своју изговорену реч да би је разумели;

– Визуелни модалитет-постоје два типа визуелног модалитета; иако су веома различити често се сврставају у исту категорију:

– сликовни ученици -ученици који уче путем слика(дијаграми,графикони,нацрти,шеме,мапе,цртежи,филмови и драмска извођења, ,мапе ума,видео, рачунар,временске линије…).Овакве особе преводе улазне информације које су добиле у слике-они размишљају у сликама.images-4

– графичко-визуелни ученици који уче путем писаног материјала.Мисле у речима, претварају слике у речи. Да би обрадио информацију овакав ученик мора да чита и пише. За многе учитеље они су ,,ученици из снова“.Воле да раде у самоћи без буке и расправе,с лакоћом испуњавају све задатке из уџбеника. Подвлаче и користе боје за маркирање текста,скицирају…

-Тактилно –кинестетички модалитет (додир и кретање).Оваква деца боље примају информације када могу да додирују ствари и да се крећу. Често их сматрамо ,,хиперактивним и ометајућим“ ученицима не разумевајући њихове истинске потребе .Одличне стратегије за ове ученике су праћење текста прстом , бројање на прсте,додиривање и прављење макета,савијање папира….Међу њима такође постоје разлике везано за специфичне типове овог модалитета:images-10

– уче руковањем

– уче целим телом (кретање,ходање,игра,вежба…)

-уче скицирањем

– уче писањем (личе на графичко- визуелне)

5.Окружење увелико утиче на способност рада ,учења и мишљења. Ако игноришемо традиционална уверења везана за мирно,тихо и изоловано место за учење,доћи ћемо до елемената окружења која имају итекако велики утицај на процес учења.

– Звук (потреба за тишином и потреба за (позадинском ) буком)

– Телесни положај(седење-клупа,сто,под; испруженост- кревет,под;стајање- табла, сто ,пулт,штафелај….; могућност устајања и кретања)

– интеракција :

-насамо (одвојен или преграђен простор)

– с другима( у истој соби,просторији са другима или љубимцем)

– присуство других (без заједничког рада)

-осветљење (јако,слабо,природно,вештачко)

– температура

– храна

– боје

– доба дана6737360-silhouettes-of-children-playing-sports

На основу претходно наведених информација, може се закључити да ни код куће ни у школама нема довољно индивидуализације које заиста приступају ученику на основу његових индивидуалних карактеристика  потреба. Најновија сазнања из психологије, неурологије, кибернетике говоре томе у прилог. Не ради се о томе да не треба да имамо очекивање и стандарде, већ треба да признамо и схватимо да не уче сва деца на исти начин и истом брзином. Стилови учења нису одећа коју ученици могу да ставе и скину. Њихови стилови учења су оно што они јесу.

 

(извор: Мр Маријема Вилис,  мр Викторија Кинд Ходсон ,,Отријте свој стил учења“ )

Advertisements