Da bismo bili u prilici da motivišemo druge, bilo bi poželjno da najpre spoznamo šta motiviše i pokreće nas same.
Prema osnovnom komunikacionom modelu NLP-a, metaprogrami su u najvećoj meri nesvesni filteri zapažanja. Oni opisuju naše (najčešće nesvesne) navike kojima odlučujemo koje informacije ćemo primiti i na koji način.
Takođe, dobro je znati da pomoću njih određujemo šta je za nas važno a šta nije, da upravo oni utiču na to šta primećujemo ili ne primećujemo, šta nam se sviđa ili ne sviđa, utiču na to kako reagujemo na stres, na stavove i ponašanje koje imamo vezano za ljude događaje i sl.
Metaprograme ne treba vezivati za identitet, već oni isključivo pokazuju kako i zašto nešto radimo. Oni ne definišu ko smo mi, već kako funkcionišemo u datom trenutku.
Vezani su za kontekst i cilj (ovde, sad, kako). Mogu se (ali i ne moraju ) prenositi kroz različite kontekste. Ne postoje dobri i loši metaprogrami. Osoba može imati različite metaprograme u različitim situacijama i kontekstima.
Dobro je poznavati metaprograme ljudi (dece, partnera, prijatelja, kolega) sa kojima smo u komunikaciji/interakciji.
Poznavanje metaprograma može da pomogne da izbegnemo mnoge nesuglasice i konflikte koji se dešavaju kad ljudi žive i rade zajedno.
Da bismo bili u prilici da motivišemo druge, bilo bi poželjno da najpre spoznamo šta motiviše i pokreće nas same.
Neki ljudi su motivisani ciljevima koje žele da postignu i njihova motivacija je usmerena na postignuće i napredak. Suprotno njima postoje ljudi koji će na putu cilja, najpre uočiti ili istražiti potencijalne teškoće, prepreke i ono što treba izbeći. Ovaj program nazivamo smerom delovanja i može se pojaviti u dve opcije: KA (postići) i OD (izbeći) – poznatiji u narodu kao ,,štap i šargarepa“.
Ukoliko smo u prilici da znamo šta motiviše sagovornika, odnosno smer njegove motivacije, moći ćemo da uskladimo svoje ponašanje i komunikaciju.
1. Postoje ljudi koji su spremni za delovanje i akciju bez detaljnog razmišljanja, analiziranja i čekanja, koji odmah preuzimaju inicijativu. Ovakve osobe nazivamo proaktivnim. Takođe, postoje osobe koje u određenim kontekstima čekaju inicijativu drugih, dobro razmisle i procene situaciju pre nego što krenu u akciju ili donesu odluku. Nazivamo ih reflektivnim osobama.
Ukoliko dve osobe sa različitim načinom delovanja žive ili rade zajedno, sasvim je moguće da dođe do nerazumevanja i razmimoilaženja u datom kontekstu. Jer, jednostavno, njihove motore pokreće različito gorivo.
2. Ima ljudi koji se naježe na reč ,,forma, procedura, okvir, sistem…“ Ljudi i deca opcija žele više izbora i alternativu, skloni su kršenju pravila i novim idejama. Suprotno njima, ima ljudi koji su motivisani upravo praćenjem zadatih formi i procedura, osećaju se sigurno u njima i baš tada postižu bolje rezultate – to su ljudi i deca procedura.
Metaprogram opcija -procedura pokazuje na koji način osoba razmišlja u datom kontekstu. Da li stalno istražuje nove načine? Da li ima tendenciju praćenja poznatih puteva? Ova pitanja možemo postaviti i sebi.
3. Postoje ljudi sa kojima je razgovor lagan i teče na obostano zadovoljstvo. Takvi ljudi su skloni da u svemu traže sličnost, lako povezuju i upoređuju (činjenice, podatke, iskustvo), stabilni su i lojalni. Tada su i motivisani.
Nasuprot njima, postoje ljudi koji uvek traže i ukazuju na razlike, mogu biti sumnjičavi i sitničavi, kraljevi i kraljice drame ili čak ,,ljudi neslaganja“. Oni će prvo uočiti šta je drugačije i različito u datoj situaciji i skloni su negativnim odgovorima. Međutim, razlike su upravo ono što ih motiviše i pokreće. Ljudi velikih i revolucionarnih ideja mogu imati upravo ovaj program.
Metaprogram sličnosti i razlike ukazuje na konverzacijske obrasce u datom kontekstu.
4. Dešava se da se u datom okruženju (poslovnom, porodičnom, prijateljskom) nađu osobe koje ne dele iste vrednosti i kriterijume.
Na pitanje šta želimo u poslu, porodici ili vezi, ljudi daju različite odgovore. Na primer, u kontekstu posla, nekom će prioritet biti dobra plata, nekom rad u jednoj smeni, nekom sloboda odlučivanja i položaj. Drugoj osobi će biti važno da učestvuje u timskom radu i saradnja sa drugim ljudima. Ako društvena osoba, koja je pritom dinamična i energična radi jednoličnan posao bez čestog kontakta sa drugim ljudima, verovatno je da će njena motivacija vremenom opadati.
5. Neko u vezi želi sigurnost, mir i stabilnost, a neko samostalnost i slobodu. Nije retko da se u vezi nađu osobe koje ne dele iste vrednosti. Do ovoga dolazi delimično i zbog toga što se mnoge stvari u vezama ,,podrazumevaju“ i ne iskomuniciraju na pravi način.
Ukoliko su u datom kontekstu, vrednosti i kriterijumi osobe zadovoljeni, osoba će biti motivisna i raspoložena. Ukoliko nisu, osoba neće biti ni zadovoljna ni motivisana.
Pitanje koje možemo postaviti sebi i drugima je upravo: Šta želim i šta mi je važno u vezi (karijeri,porodici)? Da li su moje vrednosti u vezi (karijeri,porodici) zadovoljene?
6.Doživljaj sveta oko nas je još jedan od programa koji utiče na motivaciju, samim tim na našu sposobnost funkcionisanja u datom kontekstu. Sve informacije koje primamo iz okoline primamo putem naših čula. Međutim, sam proces unosa , skladišćenja i kodiranja tih podataka je složen i jedinstven za svaku osobu. Tada, u kontekstu NLP-a govorimo o reprezentativnih sistemima.
Postoje tri primarna reprezentativna sistema: vizuelni, auditivni i kinestetički. Sva tri reprezentativna sistema koristimo stalno, ali u određenom trenutku samo jedan od njih je dominantan.
Reči koje govorimo u govoru i pisanju su pokazatelji dominantnog reprezentativnog sistema. ,,Vidi ovo!“, ,,Jesi li čula šta se dogodilo?“, ,,Ne osećam se dobro.“
Postoje ljudi koji su motivisani nečim što su videli i to ih podstiče i motiviše. Drugima je važno da čuju nešto (ili dobiju povratnu informaciju koja će ih motivisati) a trećima je važan interni, lični osećaj u određenom kontekstu da bi bili motivisani.
Poenta je da ne važi uvek ,, jedna slika govori više od hiljadu reči“. Danas se velike marketinške kampanje upravo baziraju na reprezentativnim sistemima – reklame za poznate brendove aktiviraju naše reprezentativne sisteme i na taj način utiču da se u momentu kupovine odlučimo za kupovinu određenog proizvoda (neuromarketing).
Ova saznanja možemo iskoristiti i da bismo motivisali ljude u našem okruženju.
Slušajući ljude otkrićemo šta ih motiviše i koje su njihove vrednosti koje teže da budu zadovoljene. U NLP-u kažemo da je važna ,,otvorenost čula“. Iako se metaprogrami ogledaju kroz ponašanje, oni su povezani sa uverenjima i vrednostima osobe, sa odnosom prema sebi i drugima, sa odlukama, emocijama, sećanjima.
Još jednom je važno ponoviti da metaprogrami ne govore KO SAM JA i ne odnose se na identitet, već pokazuju ŠTA RADIM, odnose se na ponašanje u datom kontekstu.
Postoje dva posebna tipa auditivnih učenika:
