Tokom decembra prošle godine nastavnici i roditelji su pozvani da zajednički učestvuju na konkursu ,,Obrazovanje za 5+“ u organizaciji UNICEF Srbija, Fonda za otvoreno društvo i udruženja građana Srbija u pokretu . Prilikom apliciranja trebalo je obrazložiti svoje učešće na konkursu i odgovoriti na pitanje za kakvo obrazovanje bismo se zalagali i šta bismo promenili konkretno u lokalnoj zajednici kojoj pripadamo.
Moja vizija uspešnog obrazovanja izgleda ovako:
Smatram da je komunikacija jedan od temelja uspešne saradnje škole i porodice, odnosno nastavnika, učenika i roditelja.
Zalagala bih se za obrazovanje koje će počivati na uzajamnom poštovanju , razumevanju i uvažavanju svih učesnika u procesu obrazovanja.Verujem da je neophodno da svi učesnici u obrazovanju prepoznaju važnost saradnje na putu ka zajedničkom cilju – obrazovanje naše dece i budućih genracija.
Takođe, duboko sam uverena da je potrebno poštovati ličnost i intergritet svakog učenika, njegovog roditelja kao i nastavnika. Bilo bi dobro da naučimo da zaista pomažemo jedni drugima , da prihvatimo razlike među svima nama i da u njima prepoznamo šanse za rast drušva i zajednice kojima pripadamo .
Zalagala bih se za obrazovanje koje će jačati životne veštine naših učenika, koje bi im pružilo priliku da razvijaju i jačaju svoje samopoštovanje, samopouzdanje i osećaj za društvenu i ličnu odgvornost.
Zalagala bih se za obrazovanje u kome će roditelji i nastavnici biti na istoj strani .
Mislim da je od suštinske važnosti da se svi faktori koji učestvuju u obrazovanju , a naročito mi koji smo u neposrednom kontaktu sa učenicima, opredelimo u kom smeru želimo da idemo i da li ćemo zajednički obrazovati i vaspitavati našu decu ili će to raditi ,,svako za sebe na svoj način“.
Mogu se uočiti primeri velikih raskola između roditelja naših učenika i nastavnika. Često se mogu čuti reči nerazumevanja sa obe strane. Očekujemo previše jedni od drugih… Mislim da je tu negde ključ za početak i prepoznavanje onoga što svako od nas može lično da uradi i doprinese boljitku. Osmišljavanje i sprovođenje edukacije roditelja i nastavnika u cilju prepoznavanja zajedničkih strategija prevazilaženja nesporazuma i nerazumevanja među nama bi bio moj način da nešto preduzmem .Takva vrsta edukacije bi ,verujem , pomogla svim stranama da prevaziđemo razlike u stavovoma , uverenjima i očekivanjima koja nas sputavaju da suštinski i zajednički zaista vaspitavamo i obrazujemo naše buduće generacije . Sami ne možemo mnogo da promenimo, ali ako smo zajedno posvećeni istom cilju, ishod bi bio svakako drugačiji i bolji na našu decu.
O samoj realizaciji projekta ,,Partnerski za obrazovenje “ će biti reči u sledećem članku.
